Pred

Na ulici ju je presreo mladić i zamolio je za pomoć. Tražio je da s njim ode do stana njegove devojke i zamoli da izađe jer su njeni roditelji strogi. Pristala je. Na 11. spratu solitera vrata je otvorio nepoznat mladić.

Nekoliko trenutaka kasnije,

Nizale su se pretnje i zastrašivanje.

Zlikovci su se smenjivali, ulazeći u sobu jedan po jedan sa istim ciljem i istim pretnjama. Svaki ulazak u sobu bivao je sve strašniji i grublji.

Snage za borbu bilo je sve manje.

Izlaz – samo jedan.

Na 11. spratu je, na visini višoj od 14 metara. Skočiti ili... Nema ili. Dole je čeka smrt. Ono što je čeka iza vrata gore je od smrti.

Posle nekoliko minuta, monstrumi su ponovo ušli u sobu. U praznu sobu sa otvorenim prozorom.

Jednog istog ovakvog septembra pre 50 godina, jedna devojka je zakoračila u ambis. U bolnici se nakratko probudila i rekla doktoru:

“Zamolio me da mu pozovem devojku. Lepo me je zamolio, i dopalo mi se što se boji roditelja svoje devojke... Navalili su na mene. Hteli su mi telo. Hteli su da iščupaju srce. Da me osramote i da mi oduzmu sve što imam. Spas sam našla u ambisu. Zaplivala sam, i evo me, čika Pero. Sad sam slobodna.”

Posle nekog vremena, izdahnula je u kruševačkoj bolnici i pohitala u naručje Onome koji je Ljubav koja nikada ne prestaje.

Njeno ime bilo je Milica Kostić, iz sela Strojinci ispod Kopaonika.

Na pitanje novinara “Da li je Milica verovala u Boga?” neko od rodbine, uvređeno je odgovorio:

“Da nije verovala, ne bi to učinila.”

U Crkvi Hrista Spasitelja u Ubu oslikana je freska novomučenice Milice Kruševačke, o čijoj je žrtvi pisao i patrijarh Pavle.

BONUS VIDEO