Ima ih još? Veljko Belivuk i njegova ekipa vršili su najmonstruoznije zločine u takozvanoj kući smrti u Ritopeku, gde su ubijali i kasapili svoje suparnike! Međutim, sumnja se da postoji više takvih kuća na rubu Beograda, ali i uz tok Save, koje će svakog trena biti otkrivene, saznaje

Najmanje šest suparnika Belivukove ekipe završilo je u vikendici u Ritopeku, koju je ova grupa koristila za mučenje, kasapljenje i mlevenje svojih žrtava u mašini za meso.

Nedavno je otkrivena i njihova sedma žrtva Goran Mihajlović (22), za kojeg se sumnja da je ubijen 1. aprila 2019. godine. Svoje žrtve bi namamili, a zatim ih zlostavljali i delove tela bacali u Dunav. Međutim, sumnja se da je spisak žrtava, ali i kuća smrti mnogo veći.

- Javnost će tek biti zgrožena kada se bude saznalo šta je sve radila Veljina ekipa. Spisak žrtava se ne završava na ovih sedam muškaraca, a kuća u Ritopeku nažalost nije jedina. Policija prikuplja informacije - navodi izvor.

Ekspert za bezbednost Božidar Boža Spasić potvrdio je naša saznanja rekavši da su njihove kuće smrti najpre bile takozvani privatni zatvori.

- Kada se govori o tim kućama u kojima su izvršeni najteži zločini grupe Belivuk, mi ih možemo nazvati i takozvanim privatnim zatvorima! To nije redak slučaj da su pojedine kriminalne grupe na području Srbije i regiona imale te zatvore u kojima su držale taoce. U njima su jednostavno držali neke od njih dok nisu dobili šta im treba, prepisivali im vrednosti, imovinu. Belivukov klan je te zatvore pretvorio u kuće za ubistva i monstruozne zločine - navodi Božidar Spasić, i dodaje da na teritoriji Beograda postoji još kuća smrti:

- Ono što je pouzdano jeste da je jedna od tih kuća u Ritopeku, koja je već otkrivena, i u kojoj gotovo da nismo sigurni da li je svaka tačka i svaki DNK pokupljen iz te kuće, pa ko zna koliko toga je bilo. Ali naravno da postoje drugi objekti ili kuće koje su oni koristili za takve operacije! Verovatno da su te kuće bile negde u blizini Beograda, isto tako poput Ritopeka na rubnim delovima grada. Ono što smo mogli da vidimo je da su njihove žrtve prvenstveno bili momci iz Beograda. Dakle ukoliko su želeli da ih namame da izvrše ubistvo, oni su se trudili da to bude što brže - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, takvih objekata je verovatno bilo i van Beograda.

- Uglavnom se nalaze oko reke poput Dunava i ne treba i isključiti ta neka sela koja se nalaze na Savi ka Sremskoj Mitrovici. U svakom slučaju to su sela duž reke, a bilo je i onih, kao što smo videli, u pravcu Fruške gore!  Ono što je interesantno, ti objekti se veoma teško pronalaze zato što za njih ne zna veliki broj ljudi u okviru klana!  Reč je o trojici-četvorici koji su neposredni  izvršioci. Oni se ne otkrivaju da se ne bi doveli u dodatnu opasnost - zaključuje Spasić.