Udes se dogodio kod čuvene krivine u Dubokom, iz smera Bariča ka Beogradu. Autobus na liniji 860 saobraćao je od Obrenovca ka Savskom trgu, kada je prikolica kamiona navodno proklizala i udarila ga u prednji deo. Od siline udarca autobus je sleteo u jarak, putnici su popadali, a prozori na autobusu popucali. Vozač cisterne je rekao da je među prvima pritekao povređenima u pomoć, ali i da on nije kriv za nesreću.

- Ljudi su bili uplašeni, a neki momci i ja smo ih izvlačili. Šta se tačno dogodilo, ja stvarno ne znam... Išao sam ka Obrenovcu, na krivini u Dubokom autobus je udario moj zadnji deo prikolice. Da li je zbog kiše bilo klizavo, da li je autobus prešao na moju stranu Ili moja prikolica na njegovu... To će istraga da utvrdi - izjavio je vozač za medije.

Jedan od putnika je rekao da je njihova sreća što su išli ka gradu, pa je brdo sprečilo da se autobus prevrne.

- Neko je povikao: „Držite se!“, a zatim se začula vika. Ljudi su počeli da padaju, stakla da pucaju... Dobro smo prošli jer smo išli u pravcu grada. Da smo dolazili iz drugog smera završili bismo u Savi, kao i 1967. kada je 27 putnika stradalo - rekao nam je stariji muškarac iz Obrenovca.

Pominjanjem te nesreće mnoge je podišla jeza, jer se dogodila na istom mestu, takođe u sudaru „Lastinog“ autobusa i cisterne.

Tog dalekog 16. novembra 1967. godine desila se najteža saobraćajna nesreća na teritoriji Beograda svih vremena. Na autobus pun putnika naleteo je veliki teretni kamion sa prikolicom kojoj je pukla opruga pa se zanosila. Udarac je bio toliko silovit da se autobus survao u reku Savu. Najveći deo putnika stradao je daveći se u olupini, dok je manji deo putnika imao sreće da ispliva ili da ih, prema nekim sačuvanim svedočanstvima, izvuku saputnici koji su umeli da plivaju i koji nisu podlegli šoku i panici.

Njih 27 se udavilo, a čudom se spaslo 11 putnika. Jedna od njih je bila Paulina Lukić, tada Tanasijević, koja se svojevremeno za portal Kaldrma prisećala stravične tragedije koju je preživela sa 16 godina.

- Kad sam ušla u autobus bio je već mrak. Vozač je počeo da vozi veoma brzo. Ja sam ušla sa rođakom i gledale smo se. Kako ovaj čovek vozi, a klizavo je… - pričala je Paulina.

- Vozač je trebalo da stane na stanici u Pećanima, ali nije stao. Kondukter je pritiskao zvono za vozača, da stane, da ima izlaz, ali čovek nije stao. Ti ljudi koji je trebalo da izađu u Pećanima su se udavili - rekla je ona za Kaldrmu.

Trista metara pre stanice na kojoj je Paulina trebalo da izađe, na krivini koja nije velika, vozač je udario u jednu kocku kraj puta svom silinom.

- Odjednom je počeo vrisak svih u autobusu. Autobus upada u Savu. Ruši se i tone. Mi se davimo. Nema više ni svetla. Kondukter je, dok je još bio živ, pokušao da otvori vrata, ali pritisak vode je bio jak i nije mogao. Mnogi su se udavili jer nisu mogli da izađu - pričala je Paulina, i dodala:

- Dizala nas je voda, diže te, nemaš kuda, nemaš gde da izađeš. Ja sam bila svesna da umirem. Uzmem vazduh prvi put, drugi put, voda me je podigla do krova i udarila sam gore. Sećam se kada sam zadnji put izdahnula. Neopisiv je osećaj kada svesni umirete. A bila sam mrtva - prisetila se Palina trenutka pre nego što je izgubila svest.

Kako kaže, sat joj je stao u 18.02, a izvukli su je u 18.10. Kasnije je saznala da ju je spasao jedan vojnik i ljudi na obali koji su joj povratili otkucaje srca i dah.