Kvalitetan san je veoma važan za naše zdravlje. Ali, da li vam se događalo, da se redovno

Čak i ako ste pokušali sa lavandom, tehnikama opuštanja ili toplim napicima, a san vam i dalje izmiče, rešenje ipak postoji. Kako objašnjava Lisa Artis iz organizacije The Sleep Charity, nakon četiri do pet sati sna počinjemo da ulazimo u lakše faze spavanja, pa se oni koji ležu oko 23 sata često bude upravo oko četiri ujutru.

Faktori koji utiču na spavanje

Na takva buđenja može uticati više faktora, a jedan od njih su hormoni. Našim spavanjem upravlja unutrašnji sat – cirkadijalni ritam – kao i hormoni melatonin i kortizol, koji prate 24‑satni ciklus i regulišu pospanost, buđenje i budnost. Praćenje hormonskih promena, naročito kod žena u perimenopauzi, može biti ključno jer pad estrogena često prati niz simptoma poput valunga, noćnog znojenja, suve kože i smanjenog libida. Fitoestrogeni mogu delovati slično prirodnom estrogenu jer se vezuju na iste receptore.

Saveti stručnjaka

Lekarka dr. Mariyam H. Malik preporučuje uvođenje umirujućih aktivnosti pre spavanja, poput čitanja, slušanja opuštajuće muzike ili meditacije, kao i izbegavanje plavog svetla. Elektronski uređaji potiskuju melatonin, pa pomaže ostaviti telefon u drugoj sobi i izbegavati ekrane barem dva sata pre odlaska u krevet.

Prehrambene navike

Veliku ulogu imaju i navike u ishrani. Kofein, obilni obroci pred spavanje, nagli porast šećera, kao i nedostatak magnezijuma ili vitamina B, mogu poremetiti noćni odmor. Alkohol može da probudi osobu kada njegovo dejstvo popusti, a previše tečnosti uveče dovodi do čestog noćnog mokrenja. Stručnjaci zato savetuju umeren unos tečnosti i pražnjenje bešike pre spavanja.

Promene sa godinama

Sa godinama se obrasci spavanja prirodno menjaju, a proizvodnja melatonina opada, što često uzrokuje isprekidan san. Mnogi stariji odrasli zato češće doživljavaju noćna buđenja i smetnje u spavanju.