Bez obzira na to što je u velikom delu ogromne južne Azije izuzetno popularan, dolazak hrvatskog internacionalca Marka Šimića (34) pre mesec dana iznenadio je većinu šumadijskih ljubitelja fudbala i navijača Radničkog 1923.

Naravno, razlog za to je što je Šimić sedam godina bio van dometa i hrvatskih, kamoli srpskih zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar na svetu. Persija je indonežanski klub, iz Džakarte, glavnog grada ove ostrvske zemlje, imao je ugovor na još tri godine, zadovoljne su bile s obe strane, ali je korona umešala prste, pa se obreo kod kuće, u Zagrebu, i kada su ga Kragujevčani pozvali bio je bez kluba. Dilemu je, kaže u razgovoru za Alo!, razbio već na prvom koraku.

- Nisam došao u nepoznato. U Kragujevcu imam veliki broj prijatelja. S Milošem Jokićem sam igrao zajedno u mađarskom Vašašu, a kondicioni trener mi je bio poznati kragujevački atletičar Miloš Savić, koji je sad u Americi. U oporavku mi pomaže i brine se o zdravlju još jedan Kragujevčanin, Andreja Milutinović. U Srbiji imam puno prijatelja i ništa mi nije strano - priča rođeni Riječanin, čija je porodica u Zagrebu.

Ističe i da je znao da u Radnički dolazi u teškom trenutku:

- Nisam igrao šest meseci, a moj novi tim je vezao četiri poraza. Međutim, navikao sam na pritisak. Moj prethodni klub je najtrofejniji u Indoneziji, a do mog dolaska 17 godina nije osvojio titulu, potom smo tri puta bili šampioni i jednom osvojili Kup. Persija iz Džakarte je među 20 klubova koji imaju najviše navijača na svetu. Zamislite da utakmicu gleda 93.000, a 200.000 čeka ispred stadiona. E, to je u Indoneziji moguće.

Šimić je tamo rešetao mreže, bio strah i trepet za golmane, više puta je proglašavan za najboljeg igrača lige, člana idealne jedanaestorke prvenstva i najboljeg strelca, pa ne čudi nadimak Princ od Persije. Kada je stigao u Kragujevac, njegovi indonežanski obožavaoci i prijatelji preplavili su društvene mreže čestitkama i pohvalama na njegov račun. On na Instagramu ima 1,2 miliona pratilaca i kažu da je samo Dušan Vlahović ispred njega.

- Dušan mi je prijatelj i volim da ga gledam - kaže Marko.

Zasad, nema mnogo vremena za obilazak Kragujevca i okoline. Ističe da je fokusiran na ono zbog čega je došao, tako da se dani svode na trening, ručak, odmor, večeru i ponovo odmor.

- Najviše se družim s klupskim drugom Stefanom Čolovićem, s kojim sam trenutno zajedno u hotelu. Poznavao sam odranije Necu Tomića. Hrana se ne razlikuje od hrvatske, pa se, kada se sve sabere, osećam kao kod kuće.

Šimić kaže da nije imao problema ni s azijskom kuhinjom. Tamo je imao tretman zvezde, što podrazumeva i kuvara, a ima i mnogo italijanskih i francuskih restorana, tako da azijsku kuhinju tek da je pomirisao.