Dok je kovčeg s telom Siniše Mihajlovića napuštao baziliku Svete Marije od anđela i mučenika i kretao ka večnom počinku na rimskom groblju, jedan dres, poseban, ponosno je pokazivan. Dres koji je za Matea Elmija relikvija.

Mladi Italijan (22) ustao je, kaže, u 1.30 da bi među prvima stigao na opelo saborcu iz bolnice. I Elmi se, poput Mihe, lečio na klinici „Sant Orsola“. Njegov užasni protivnik bio je limfom (bolest krvi).

- Morao sam da budem tamo. Mihajlovića sam upoznao u septembru 2019. On je bio suočen s prvim delom svoje bitke, a ja sam se već borio. Tad sam bio u bolnici na pregledima, a dr Kazadei, znajući da sam navijač Bolonje, odlučio je da me oraspoloži. Odveo me je na sprat gde je bio Siniša i upoznao s njim. Bio je to divan susret, malo smo ćaskali, a onda me je potapšao po ramenu. Taj trenutak mi je dao veliku snagu. Onda je Siniša izvadio Bolonjin dres potpisan od njega i celog tima i poklonio mi je - ispričao je Elmi za „Resto del Karlino“.

Dres je, dabome, poneo u Rim i ponosno ga pokazivao.

- Nikad nisam pomišljao da ću ga nositi na Sinišinoj sahrani. Kada sam u petak čuo za njegovu smrt, nisam verovao. Rekao sam sebi: Ali kako se to dogodilo tako jakoj osobi? Za mene je to bilo nemoguće. Osećao sam strašan strah i nepravdu.

Siniša mu je, veli Mateo, dao neprocenjiv podsticaj da se bori.

- Govorio je o bolesti bez filtera, što nije lako. Siguran sam da je tako svima dao snagu i jasno stavio do znanja šta je zaista važno. Ovo govorim zato što se Siniša često vraćao u bolnicu. Svi su bili zabrinuti za njega jer su ga u Bolonji svi voleli.

Mihu je video i nekoliko meseci kasnije.

- Bio je to kratak susret, dva minuta, ali sam i to cenio. Bio mi je na raspolaganju iako mu nije bilo dobro. Dao mi je više snage u tih nekoliko malih trenutaka nego što sam dobio u hiljadu drugih dana. Srećan sam što sam ga poznavao - istakao je Elmi i naveo da su poslednje provere pokazale da je limfom pobeđen.