Važio je za vrhunskog talenta, ali poput svog starijeg brata Bojana, rešio je da u duhu svoje porodične tradicije ode u vojsku, i pridruži se elitnoj 63. padobranskoj brigadi. Ovaj momak je junački poginuo na braniku otadžbine, pokušavajući da spase svoje saborce iz teške situacije na Košarama.

Pred sami početak utakmice između Dubočice i Novog Sada 1921, uz zvuke pesme “Pukni zoro” i uz svetlosne efekte, razvijen je transparent posvećen heroju Radošu Ceroviću, vojniku 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije.

Ulica koja vodi ka stadionu dobila je ime po njemu, kao i još jedna u Nišu. na zahtev čuvene padobranske jedinice.

Bilo je nagoveštaja da bi i stadion mogao da ponese ime Radoša Cerovića, taj predlog je i pobedio na jednoj anketi, ali se to ipak neće desiti.

Radoš Cerović, vojnik 63. padobranske brigade, poginuo je 28. jula 1998. godine na Juniku. Imao je samo 20 godina stao je hrabro u odbranu svoje zemlje sa ratnim drugovima, potpukovnikom Goranom Ostojićem i starijim vodnicima i klase Draganom Dušanićem i Srđanom Stančetićem.

Kao što smo već napomenuli, bio je veliki talenat, upisao je DIF u Beogradu, ali nažalost nije dočekao da postane brucoš.

Slava heroju!

Za više sportskih informacija, zapratite našu