Nije puno trebalo Aleksandru Popoviću (22) da pridobije srca navijača Partizana. Kao totalni anonimus za šire fudbalske mase, hrabro je prihvatio izazov i nasledio Vladimira Stojkovića. Već posle pola godine postao je miljenik „grobara“...
Mada se u početku mislilo da će mladi golman biti najslabija karika u timu trenera Aleksandra Stanojevića, ispostavilo se da je adut „parnog valjka“ koji jezdi kroz Ligu konferencija i pikira oba domaća trofeja.
- Titula nam je prioritet, žudimo za njom od 2017. Kažem žudimo jer sam „grobar“ od malih nogu, iako je u mojoj osnovnoj školi u Užicu bilo više navijača Zvezde - priča Popović.
Na čemu gradite optimizam?
- Imamo opipljivu prednost, nadamo se da ćemo posle derbija na „Marakani“ biti prvi i steći pravo da u poslednjem okršaju budemo domaćini i proslavimo osvajanje titule u Humskoj. Šampionski tron je prioritet svih u klubu i svakog igrača, ujedno i najveći izazov pred nama.
Da li će derbi mečevi odlučiti o šampionu?
- Siguran sam da će u nastavku sezone biti iznenađenja kao što su rezultati Radnika protiv Zvezde i naš remi s Proleterom. Ni Zvezda ni mi ne možemo da pobedimo sve do kraja, pa će međusobni dueli biti presudni.
Mnogo toga si prošao u minulih šest meseci?
- Priznajem, ubrzanim tempom, ali bio sam spreman za izazove. Ostala su još dva sna, debi za reprezentaciju i trofej s Partizanom. Dodao bih i treći - transfer u inostranstvo. U neku od pet najjačih liga.
Koliko si blizu dresu „orlova“?
- Moje je da radim i napredujem kao do sada, važno je da sam u dobrom ritmu. Trudim se i sanjam poziv. Sledi Mondijal u Kataru i verujem da imam priliku da se nametnem i izborim za poziv selektora Stojkovića.
Da li je pritisak što su ti rezerve iskusni golmani Stevanovića i Lukač?
- Sjajna su konkurencija. Pritisak je veliki, ali i podrška. Stariji su i spremni su da me posavetuju, a sve prihvatam jer u njih imam maksimalno poverenje. Atmosfera među golmanima je odlična i to je plus za sve.
Većina sportista ima idole, ti?
- Od malih nogu divio sam se Edersonu iz Sitija, ranije Valdezu (Barselona), iako smo različite konstitucije, i Van der Saru.
Ederson ima zanimljive tetovaže?
- Nisam iz te priče, ali nikad ne reci nikad...
Od koga si nasledio sportski gen i zašto golman?
- Niko se u mojoj porodici, a imam i stariju sestru koja živi Nemačkoj, nije bavio sportom. Na prvi trening sam otišao zbog društva iz škole, a već na drugom sam neobjašnjivo stao na gol i ostao pod komandom trenera Jestratija Jovanovića i Veljka Simića, koji je radio s čuvarima mreže. Već s 14 godina sam prešao u Partizan.
Da li ti je igra nogom problem?
- Nije, ali svedoci smo da u visokom presingu gde ima malo prostora za igru, a svaka utakmica kao da je presudna, ne koristim puno noge i ulazak u igru svodimo na najmanji mogući rizik.
.JPG)
Komentari (1)