Sve je bilo jasno već u prvom meču.

Kako da dozvolimo da počne Evropsko prvenstvo, 16. po redu, a da se ne prisetimo najvećih uspeha reprezentacije Jugoslavije kojoj je dva puta izmakao trofej, bukvalno skliznuo kroz ruke.

Znamo da Srbija već 20 godina nije bila na smotri najboljih na Starom kontinentu, ali je bila na velikoj sceni kada mnogi nisu i na dva od prva tri šampionata uspela da dva puta postane vicešampion Evrope.

Prvo zvanično Evropsko prvenstvo odigralo se 1960. godine u Francuskoj i tada posle produžetaka poraženi u finalu od Sovjetskog Saveza sa 2:1 na "Parku prinčeva". Pre toga u polufinalu savladan je domaćin sa čak 5:4.

Tada se šampionat Evrope igrao u nešto drugačijem sistemu. Samo četiri selekcije igrale su završni turnir, a među njima se našla i Jugoslavija. Identičan slučaj desio se i 1968. godine kojoj ćemo posvetiti posebnu pažnju.

Italija, kao domaćin dočekala je Jugoslaviju, Sovjetski Savez i Englesku. Golom Dragana Džajića u polufinalu naša selekcija pobedila je Engleze i zakazala okršaj sa domaćinom na Olimpiku u Rimu.

Selektor Rajko Mitić i trener Branko Stanković izveli su tim u sastavu: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Milan Damjanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković, Dobrivoje Trivić, Vahidin Musemić, Jovan Aćimović i Dragan Džajić.

Jugoslavija je bila za klasu bolja od Italijana ali je zahvaljujući krajnje pristrasnom sudiji Gotfridu Dinstu iz Švajcarske vodila samo sa 1:0. Fenomenalni Dragan Džajić dao je vodeći gol u 39. minutu, a neposredno posle toga tako je rukama srušen s leđa da bi, kao što je napisao jedan italijanski novinar, i sam selektor Italije Feručio Valkaređi svirao penal, no Dinst je zažmurio...

Sudija je kočio sve akcije našeg tima, izmišljao prekršaje, posebno u zoni šuta, sve dok Domengini u 80. minutu nije izjednačio iz jednog od silnih slobodnih udaraca. Kako nije bilo golova tokom produžetaka, utakmica se ponovila dva dana kasnije, a tu su sveži i odmorni domaćini slavili sa 2:0.

- Na EP-u '68. imali smo odličnu ekipu i postigli smo dobar rezultat. Da se Ivica Osim nije povredio i da su sudije bile objektivnije, možda smo mogli i da budemo prvaci. Za mene je to takmičenje bilo prelomno jer sam dobio internacionalnu potvrdu svojih igračkih sposobnosti. Posle tog takmičenja je odmah usledio i poziv iz FIFA da igram za Tim sveta - prisećao se godinama kasnije Dragan Džajić. 

Za više sportskih informacija, zapratite našu