Nije dostigao planetarnu slavu Hrista Stoičkova, ali Nasko Sirakov (60) bio je važan šraf u najboljoj generaciji bugarskih fudbalera koja je na SP 1994. bila četvrta. Njegovo i imena Kostadinova, Lečkova, pokojnog Ivanova, golmana Mihajlova (predsednik FS Bugarske)... ostaće zlatnim slovima upisana u anale naših istočnih komšija.

Iskustvo i novac koje je stekao igrajući u Španiji i Francuskoj uspešno je oplodio. Trenutno je vlasnik skoro 87 odsto akcija slavnog Levskog koji pokušava da se stabilizuje i vrati u vrh bugarskog fudbala, gde čitavu deceniju dominira Ludogorec iz Razgrada.

Sirakov je poznat i kao veliki prijatelj s brojnim Srbima još iz igračkih dana. Najduže se poznaje s Ljupkom Petrovićem (74), u dva mandata trenerom plave iz Sofije, o kome prvom priča za praznični broj Alo!

- Ljupko je stari lisac. Neuništiv. Znam da je ponovo u Vijetnamu i ne misli da stane.

Nekad je bilo puno srpskih fudbalera i trenera u Bugarskoj?

- Vremena se menjaju. Bilo ih je mnogo pre 15-20 godina i svi su bili super. A onda je i u Srbiji nastala kriza i više nije bilo onih koji bi donosili prevagu, pa nije bilo potrebe angažovati ih ako u Bugarskoj imamo sličan kvalitet. Problem su i EU pasoši, jer ko ih ima u povlašćenom je položaju.

Srbija se pod komandom Dragana Stojkovića plasirala na Mondijal?

- Uvek sam imao lepo mišljenje i poverenje u balkanske, posebno srpske fudbalere. Ekipa Srbije je puna talentovanih igrača i zato uspeh ne čudi.

Može li nešto da učini u Kataru?

- To niko ne može da prognozira, ali ne samo za Srbiju. Osnovni problem je termin odigravanja Mondijala. Neobičan za sve i pitanje je kako će se tempirati forma za to doba godine, usred nacionalnih šampionata. Plus klimatski uslovi. Puno je tu nejasnoća koje će doneti neizvesnost i iznenađenja. Ali verujem u Srbiju jer ima zaista dobru selekciju sa Stojkovićem, koji se nametnuo. Vidim da je stekao opšte poverenje, a to je veoma važan preduslov za uspeh.

Zašto bugarska reprezentacija kaska?

- Odgovor je jednostavan, nemamo kvalitetne igrače. To je jedini razlog i najveći problem. Kreće od rada s mlađim kategorijama i to godinama traje. Nije mi lako da kažem, ali ne vidim da će u skoroj budućnosti biti napretka. Imamo tri-četiri talentovana igrača, a za tim je potrebno bar 11!

Nazire li se kraj dominacije Ludogoreca?

- Ove godine teško, iako mu CSKA ozbiljno preti. Uvek se nadamo da će doći kraj dominaciji Ludogoreca i to jednom mora da se desi, a pitanje je da li će Levski ili CSKA da mu prekine niz.

Najbolji bugarski klubovi odavno su privatizovani, da li je to spas za ostale s Balkana?

- Nije to naš izum. U celom svetu je tako, trend koji je neizbežan da bi klubovi opstali ili napredovali i jurili trofeje. Drugog rešenja nema i ko to pre shvati, brže će se reorganizovati i razvijati. Stigli su petrodolari, ali ima i drugih primera poput Reala, Barselone i Bajerna koji su brendovi za sebe.

Koji je najveći problem vas privatnika vlasnika?

- Dugovi. Nijedan klub nije bio u bajnom stanju, pa ni Levski kada sam ga preuzeo. Pošto transparentno radim onda to „peglanje“ dugo traje i navijači moraju da budu strpljivi dok stanemo na noge i budemo konkurentni, a to će po mojoj proceni biti za dve godine

Levski i CSKA vode rat kao večiti rivali u Srbiji?

- Uvek sam za korektne odnose. Teren je za sportski rat, a van njega treba da budemo zdrava konkurencija. Ali, znate kakvi smo mi Balkanci. Sve počne da se preliva u razne pore društva i onda nastanu problemi, naročito među navijačima. To traje decenijama.

Najtalentovaniji fudbaleri s Balkana odlaze sa 17-18 godina?

- Svakako gorući problem, ali klubovi su zbog finansijske situacije prinuđeni da ih prodaju. Svaki milion evra dobro dođe, a tek više... Ako su dobre pare za klub, je*iga, izvini na izrazu, neka ide. Druga je stvar što to nije dobro za te momke. Odu u veliki klub, onda ih proslede u drugu, treću ligu. Bolje da su ostali i stekli iskustvo, očvrsnuli, a onda za veći novac otišli na Zapad.

Za više sportskih informacija, zapratite našu