Na pitanje novinara kako komentariše promašaje Aleksandra Mitrovića na prijateljskim utakmicama u Budimpešti i Kopenhagenu, selektor Srbije Dragan Stojković bio je kratak i jasan: „Dao je gol kada je trebalo“.

Boraveći četiri dana u Dohi na žrebu za grupnu fazu Svetskog prvenstva, imao sam zadovoljstvo da u praksi shvatim potpuno značenje njegovog odgovora. Gospode bože, koliko je lepo biti deo velikog fudbalskog događaja. Sediš, doručkuješ, piješ kafu, a pored tebe su Didije Dešan, Fernando Santoš, Luis Enrike, Oliver Birhof... U jednom trenutku pomisliš da sanjaš, ali autentični glasovi ovih vedeta svetskog formata i njihove nezaboravne anegdote iz slavne igračke prošlosti, brzo ti stave do znanja da je sve oko tebe toliko realno i stvarno.

Trebalo je doživeti susret Stojkovića i Dešana, pa shvatiti koliko je fudbal zapravo neodoljiva i očaravajuća pojava. Iza tog terena, lopte u mreži i huka sa tribina, krije se mnogo toga drugog što pripada sferi veličanstvenog i nezamislivog. Ukratko, krije se emocija.

Dva velika drugara iz marseljskih dana su se sreli posle duže vremena a zagrljaj, osmesi i ta prva (po pravilu i najiskrenija) reakcija najbolje svedoče o vrsti i jačini njihovog prijateljstva. Takvi ljudi zrače nekom posebnom energijom i oko sebe šire dobru atmosferu i vedro raspoloženje. Zato i ne čudi što je scena pored Zlatnog globusa obišla svet i postala viralna. Piksi je dodirnuo trofej, Dešan ga prostrelio pogledom, a fotoreporteri neočekivano dobili poslasticu u trenutku kada se spektakl bližio kraju.

Razmišljanje o senzacionalnom trijumfu reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu deluje suludo, možda i utopistički, ali niko ne može da nam zabrani da maštamo. Uostalom, recite iskreno da li ste na početku kvalifikacija verovali Stojkoviću kada je rekao da će odvesti Srbiju u Katar i da će naša reprezentacija igrati najlepši fudbal na svetu.

Imponuje kada selektor aktuelnih vicešampiona planete kaže da vas ne želi za protivnika u grupnoj fazi šampionata: „Ne zato što mrzim Srbiju, već zato što imate fenomenalan tim“, rekao je Dalić Stojkoviću odmah po dolasku u hotel „Kempinski“.

Fudbal ruši rasne, ratne i nacionalne predrasude. Reči poznatog hrvatskog stručnjaka Branka Ivankovića i dalje mi odzvanjaju u ušima. Čovek koji je sedeo pored Ćire Blaževića u pohodu na svetsku bronzu 1998. godine, proveo je u Dohi mnogo vremena u razgovoru sa selektorom Srbije i na kraju zaključio:

- Vidi se da nije izgubio ni delić harizme koja ga je krasila kao fudbalera. Ta njegova srdačnost u komunikaciji sa ljudima čini ga još dražim i pristupačnijim.

A o Piksijevoj harizmi dovoljno govori performans sa sabljom tokom izvođenja kulturno-umetničke tačke u uvertiri žreba za Svetsko prvenstvo. Scena koja je oduševila prisutne zvanice i potvrdila da je strateg „orlova“ bio jedna od zvezda ceremonije u Dohi.

Za kraj, dobronameran savet. Ukoliko želite da budete deo Mondijala i da uživo bodrite Tadića i drugove protiv Brazila, Kameruna i Švajcarske, morate pod hitno da stupite u akciju oko rezervacije smeštaja. Trenutni hotelski kapaciteti u Kataru nisu u skladu sa brojem zainteresovanih navijača iz celog sveta. Alternativne varijante su Dubai i Abu Dabi, odakle bi se avionima letelo na utakmice. Za potrebe Svetskog prvenstva, planirana su i dva kruzera u luci u Dohi, koji će verovatno biti idealna opcija za mlađe ljubitelje fudbala iz Evrope i Južne Amerike, željne avanture i dobre zabave.

U Kataru krajem godine neće biti Halanda, Ibrahimovića, Čalhanoglua, Salaha, Džeka, Oblaka, Škrinjara, Alabe. Izostaće četvorostruki svetski šampioni i aktuelni evropski vladari.

Da, Mitar ga je definitivno dao kada je trebalo. I hvala mu na tome!

Za više sportskih informacija, zapratite našu