Košarkaši Srbije su stali na korak od cilja... Finale

donelo je poraz od Nemačke. Dali su naši momci sve što su mogli, igrali su srcem i izgubili su.

Dugo će se pamtiti ova srebrna medalja osvojena u Manili. Možda i ima zlatan sjajan. Zašto? Jednostavno je, dugo na neko takmičenje nisu otišli sa manje euforije i manje ambicija. Činilo se da idemo samo da "odradimo"... 

Jokić je otkazao, otkazao je i Micić,a svima su lađe potnule. Svima sem selektoru Pešiću. Podigao je ekipu, napravio čudo i stigao do medalje.

Finale nismo odigrali kako umemo. Ruku na srce i sudije su imale udela u tome. Ipak, niko, ali baš niko u Srbiji nema razloga niti prava da uputi reč kritike.

Samo ponos i zahvalnost... Zahvalnost što su neki ugrozili svoje zdravlje, zahalnost što je pala Kanada, ali Litvaniji očitan čas košarke.

Danas kritike ne sme da bude! Cela je nacija reprezentacija, ovi momci su zaslužili da im se poklonimo.

Poraz će se brzo zaboraviti, a ostaće upisano da je Srbija imala 12 heroja...

Za više sportskih informacija, zapratite našu 

.