Franšiza Orlando Medžika se odavno ne nalazi na dobrom putu. Tim sa Floride spada u red ekipa koje nisu osvojile NBA prsten, te sudeći po nekim potezima u prošlosti neće ni stići do istog skoro. Proces "ribildinga" traje još od 2012. godine, a navijači se nadaju da bi ovim draftom konačno moglo da se krene napred.

Orlando je osnovan 1989. godine, a samo tri godine nakon toga u tim je stigao legendarni Šekil Onil. Gorostasni centar je tokom naredne četiri godine bio pravi simbol Medžika, te jedna od najvećih zvezda lige. Ipak, nije uspeo sam da odvede ekipu ni do finala istoka. Sve je to značilo nove poteze. Medžik je opet tragao za ispomoć centru, a to je dobio u sjajnom Peniju Hardveju. Plejmejker je stigao u okviru trejda sa Golden Stejtom, a put ekipe "Ratnika" otišao je Kris Veber. Peni je uspeo ono što nije pošlo za rukom samom Šeku i odveo je ekipu u finale lige, ali tamo su naišli na sjajnu ekipu Hjustona. Hardvej je prosečno beležio 25.5 poena i osam asistencija, što nije bilo dovoljno. Ubrzo je usledio odlazak Šeka u Lejkerse, a Penija su počele da muče povrede. Orlando je opet bio na početku.

Tražila se nova zvezda, neko kome će se poveriti ključevi. Izbor je pao na Trejsija Mekgrejdija, o kome smo već

. Kako smo i tada rekli, individualno je Trejsi bio sjajan, ali rezultati ekipe su trpili. Retko kada se prolazila prva runda, te su povrede kao i kod Penija uticale na odluku Orlanda da opet krene ispočetka. Ekipa je imala pravo da prva bira na draftu 2004. godine, a odlučili su se za Dvajta Hauarda. Oni su u njemu videli potencijal u rangu Šekila Onila. Upravo Dvajt je uspeo ono što nije uspelo nikome u timu sa Floride punih 14 godina. Odveo je ekipu u drugo NBA finale. Ipak, tamo je naleteo na prejaku ekipu Los Anđeles Lejkersa na čelu sa legendarnim Kobijem Brajantom. Naredne sezone su sada već standardno, krenuli problemi sa povredama, a onda i lokaut sezona. Sve to uzrokovalo je odlazak Hauarda u Lejkerse i maltene identičan epilog kao sa Šekom. Od tada je krenula apsolutna agonija Orlanda. 

Kada pričamo o ekipi Medžika danas, tim je konačno put potencijala. Džon Hemond je odradio sjajan posao, te su brojni talenti stacionirani u Orlandu. Imena poput Markela Fulca, Kola Entonija, Moa Bambe i sličnih čekaju svog vođu. Taj vođa bi mogao da stigne upravo ove godine. Orlando opet ima pravo da bira prvi, a izbor se sveo na dva imena. Put Floride će Čet Holmgren ili Džabari Smit, s tim da se Smitu daju veće šanse trenutno. Smit je devetnaestogodišnjak koji je igrao za koledž Auburn, gde je prosečno beležio 17 poena uz nešto malo manje od osam skokova.

Videćemo da li će Hemondov mandat, koji inače ističe nakon drafta, moći biti okarakterisan kao uspešan. Orlando potencijal ima, imaće ga još više, a na treneru Mozliju je da to kanališe na terenu. Ova generacija tima sa Floride se smatra sposobnom da ponovi uspehe iz 1995. i 2009., a možda i da nadmaši.