Stigla je priča iz Italije, od jednog njegovog fana, Mikaela, koji je otkrio kako je tekao susret sa Nikolom.

On je svoju priču ispričao za "Storie a Spicchi", a mi pismo prenosimo u celosti.

- Zdravo svima, ja sam Mišel. Želeo bih da vam ispričam priču o svom susretu sa najboljim igračem na svetu. Pre nekoliko dana mi je prijatelj koji se bavi konjskim trkama rekao da će Nikola Jokić biti na trkalištu Anjano u Napulju gde će pratiti trku Emili Pani, najmlađeg konja u svojoj štali "Dream Catcher". Da ne bih bio praznih ruku i "bezvezan", istog dana sam otišao da kupim neki dres Nagetsa, i u jednoj radnji u gradu sam našao samo jedan model iz Denvera. Bio je to broj 15, ali, Karmelo Entoni.

Nastavio je u istom ritmu.

-  Znao sam da ga ne mogu namamiti dresom koji nije njegov, ali, otišao sam na hipodrom i čim sam ga ugledao, odmah sam tražio autogram. Odgovor je bio kratak - ne. Rekao mi je da je napet, pošto će mu konj uskoro trčati i da ne želi da ga ometa. Kako ga ne bih nervirao, otišao sam čekajući da se trka završi. Problem se dogodio kada trka nije bila baš najbolja, video sam ga tamnog u licu kako ide nazad ka svom boksu, tad sam mislio da je vreme da odem.

Do razgovora je ipak, došlo.

- Ovog puta sam bio dosta daleko, a ljudi su snimali i pravili video zapise. Pokušavao sam da ga dozovem sa pozivom da želim samo autogram, ništa više. Ali je opet pokazao prstom u ne, pošto je bio razočaran trkom. Odlučio sam da odem, ali mi je prijatelj predložio jednu ideju. To je da odemo u supermarket  i kupimo dva piva. Kad sam se vratio na trkalište, Jokić je bio kod svog konja, dovikao sam ga i pokazao mu dva piva rekavši da imam poklon za njega. Sad se nasmejao, podigao je palac i rukom mi rekao da uđem.

Jokić je bio razočaran zbog konja, ali...

- Pričali smo 10 minuta, ispijali smo pivo, a onda mi je rekao da njegov konj nije ostavio dobar utisak, ali da obećava i uveren je da ima još pet i da će se opustit u narednih nekoliko dana da ih prati na drugim trkama. Kunem se, nikada nisam video tako iznenadnu promenu raspoloženja između pokazivanja dresa Denvera i kad sam se vratio s pivom. Smešno je, ali bilo je neverovatno i još ne mogu da verujem. Na kraju mi se potpisao i na dres.

Za više sportskih informacija, zapratite našu