Srpski bodibilder Dušan Savić nije se nedavno pojavio na Državnom prvenstvu u benč presu, koje je morao da propusti zbog povrede. Ipak, kao i svi šampioni, Savić se skoncentrisao na pripreme za napad na šestu titulu najboljeg u Srbiji u bodibildingu.
Čovek koji je ime dobio po čuvenom fudbaleru Crvene zvezde očekuje da će 16. oktobra u Zemunu uspeti da se domogne zlata, šestog vezanog. On je u razgovoru za "Alo!" otkrio kako teku pripreme, kakva su očekivanja, kako je prevazišao povredu, ali i kako izgleda njegova ishrana pred važna takmičenja.
Kakva su tvoja očekivanja od predstojećeg takmičenja?
Jesenja sezona u bodibildingu kreće i uvek je Državno prvenstvo najvažnije, jer tu se vidi koji je najbolji bodibilder u državi i ujedno je baš to takmičenje kruna cele godine. Do sada u karijeri sam pet puta bio državni šampion i to u više težinskih kategorija, baš nam 16. oktobra dolazi Državno prvenstvo u Zemunu, gde svakako idem na pobedu i na šestu titulu drzavnog šampiona zaredom. Moj mentalitet je takav da nikada ni za jedno takmičenje za koje sam se pripremao nisam išao “čisto da probam”, već sam išao da pobedim i budem najbolji, zato mi porazi jako teško padaju, mada kada se okrenem iza sebe najviše sam pobeđivao, čak 23 puta, i kada sam gubio našao sam se na postolju , tako da se nikada vratio bez medalje.
Šta posle Državnog prvenstva?
- Za mene lično ove polusezone dva takmičenja su krucijalna, a to su pored državnog prvenstva i nadolazeće Svetsko prvenstvo koje će biti održano u Santa Suzani od 3-8. novembra. Izaći ću i na tri kupa, od kojih bih posebno izdvojio Ahilej Belgrade open kup, koji će se održati 10. oktobra, to je takmičenje sa posebnom tradicijom za grad Beograd, jer se nekada i zvalo Trofej Beograda.
Doživeo si povredu, o čemu se radi i koliko će ti to otežati pripreme?
- Ja sam jedinstvana osoba na svetu koja se može pohvaliti da se jako uspešno takmiči u dva sporta bodibildingu i benč presu, pošto su ta dva sporta potpuno različita. Baš je 11. septembra održano Državno prvenstvo i u benč presu, ja sam ovog puta hteo da prevaziđem samog sebe i paralelno se spremao i za benč pres i za bodibilding što će vam poznavaoci ta dva sporta reci da je nemoguće i da se taj pokušaj granici sa ludošću. Zanimljivo da sam bio jako blizu cilja i da sam na neki način uspeo jer kad sam gledao izveštaj sa takmičenja. Stvarno bih pobedio na tom državnom prvenstvu, međutim par dana pred samo takmičenje mojom nepažnjom i nedovoljnom koncetracijom povredio sam grudni mišić, gde danima nisam mogao ruku da pomerim, a ne da treniram ili idem na takmičenje i probam svoj maksimum u snazi. Baš sam bio besan na sebe samog zbog te povrede, ali sam se sada skoncentrisao na bodibilding i skidanje nekih 13 kilograma u telesnoj kilaži kako bih nastupio u što boljoj formi. Za ove sada pripreme mi težine u teretani nisu tako važne kao u benč presu, tako da treniram sa većim oprezom i jakim bolovima zbog te povrede, ali mi karakter ne dozvoljava da se predam ili odustanem jer “Ja se ne vraćam unazad kada pođem u bitku, dolazim sa plenom ili me donose na štitu!”
Koliko je teško psihički se spremiti za jedno ovakvo takmičenje? Kako izgledaju tvoje pripreme, čime se hraniš, koliko spavaš... da li postoje neke posebne metode?
- U toku priprema najteže vam pada ta rigorozna dijeta koja je ujedno i borba sa samim sobom da ne posegnete za slatkišima ili nekom drugom hranom van vašeg jelovnika koja bi gadno uticala na formu, a kasnije i sam plasman na takmičenju. Po meni najvažnija je vizualizacija. Kako vidite sebe kao završni produkt na bini i da se tokom priprema držite tog puta. Jer kao što kaže Muhamed Ali “Šampioni nisu napravljeni u teretani. Šampioni su napravljeni od nečega što je duboko u njima: želje, sna, vizije.” Moje se pripreme ogledaju u tome što dva puta dnevno radim treninge sa tegovima i dva puta dnevno kardio trening, a sve to šest puta nedeljno. Ishrana je jako striktna gde recimo svakog dana jedem istu hranu i to kilogram pilećeg mesa, 150 grama pirinča i 60 grama sirovog lešnika. Od napitaka je samo obična voda i kafa bez šećera. San je tu jako važan i trebao bi trajati 8 sati sa ciljem da se legne najkasnije do 23h, ali životne obaveze su ono što diktira moj san tako da ću cesti periodi da legnem oko 4h i probudim se u 9h.
BONUS VIDEO:
Za više sportskih informacija, zapratite našu
Komentari (0)