Da li stranac može da bude selektor našeg nacionalnog tima, dosad je bila velika dilema. Oni koji su smatrali da ne može, potvrđivali su to lošim iskustvom Fudbalskog saveza Srbije s Havijerom Klementom i Dikom Advokatom.

Da ipak ne mora da bude tako, dokazao je i nedavno u Kragujevcu, gde je eliminisana Slovenija u baražu za SP 2023, Toni Đerona (48) ili kako to zvuči potpuno španski - Antoni Đerona Salaet.

Đerona u intervjuu za Alo! ističe da je bez razmišljanja prihvatio poziv Dragana Škrbića, s kojim je kao pomoćni trener radio u Barseloni u vreme kada je rukometnim terenima žario i palio naš proslavljeni reprezentativac, a u trenutku odluke za Đeronu potpredsednik RSS.

- Škrbića, naravno, izuzetno cenim, ali glavni razlog mog dolaska je to što mislim da u Srbiji postoji ogroman potencijal. Nadam se da ćemo u budućnosti postići dobre rezultate na nivou na kojem su ovi igrači, a to je - najviši.

Da li se pokazalo da je odluka ispravna?

- Na dobrom smo putu. Još imamo mnogo toga da uradimo. Do sada smo odigrali samo jedan veliki turnir, izborili smo se i za drugi. Nije kratak period do Svetskog prvenstva naredne godine, ali se nadam da ćemo dobiti još malo na vremenu da bismo dostigli nivo na kojem želim da igramo.

Koliko ste zadovoljni uslovima za rad u Srbiji, saradnjom sa Savezom?

- Saradnja je odlična. Svi razumeju da je ovo tek početak. Kreiramo novi stručni štab. Glavni trener ima specifični način rada i treba da ima odgovarajući tim. Za sve to je potrebno vreme. Da bih dobro radio sa stručnim štabom, neophodno je i da oni razumeju moj i ja njihov način rada. Verujem da svi ljudi u reprezentaciji, kao i u Savezu, daju maksimum da imamo najbolje uslove za rad.

Ima li razlike u radu s igračima Katara, Tunisa, Srbije ili neke druge evropske zemlje?

- Različito je u svakom timu zato što sve zavisi od karaktera svakog pojedinca i načina na koji taj pojedinac živi. U arapskim zemljama u kojima sam radio, u Kataru i Tunisu, oni imaju neke osobine koje su različite u odnosu na srpske ili evropske. Metoda kojom sam tamo radio je ista kao i ovde, ali kako igrači prihvataju te informacije i kako rade u svakodnevnici, to je sasvim različito. Jedan od razloga zašto sam ovde jeste prilika da kao trener ponovo radim sa srpskim igračima. I to nisam mogao da odbijem. Volim njihov mentalitet i način igre.

Dometi naše reprezentacije?

- Želimo i moramo da igramo na velikim takmičenjima. Zato je bio izuzetno važan meč u Kragujevcu. Ono što je najpotrebnije ovom timu jeste igra protiv najjačih, to će nam pomoći da unapredimo igru. Za januar smo dogovorili prijateljsku utakmicu protiv Švedske.

Koji je vaš najviši cilj u karijeri?

- Da vodim ekipu na Olimpijskim igrama. To je moj san. Bio sam na svetskom i kontinentalnom prvenstvu, ali nikada na Olimpijskim igrama. Zato se nadam da možemo da odemo u Pariz 2024, ali i da ostvarimo dobar rezultat.

Šta vam se najviše dopada kod Srba?

- Ambicija ljudi, karakter i strast. Morate samo da vodite računa da se ta strast ne pretvori u nešto loše. Vi vidite ili crno ili belo, nema sive boje. Morate da imate pogled iz druge perspektive i tako vidite i tu sivu.