"Najbitnije je nikada ne odustati od sebe. Univerzum će nam istrasirati put onako kako treba". Kada mi je sagovornica izgovorila ove dve rečenice znao sam da baš tako želim da započnem tekst, tekst o jednoj običnoj devojci sa Novog Beograda koja je prošla trnovit put, da bi se našla tamo gde je danas. Neko bi rekao da njen život već sada ima dovoljno materijala za jedan film, ali je ovo tek početak njene priče.

Teniserka Bojana Jovanović (24) proglašena je drugom najboljom seniorkom 2020. godine u Srbiji, kao jedan od najboljih studenata završila je visoku školu za IT. Kada je pogledate vidite da je to jedna lepa devojka, devojka koja ni uprkos teškoj povredi i svemu što je u životu snašlo ne planira da odustane. Na prvi pogled niko ne bi ni pomislio kroz šta je sve Bojana prošla kao devojčica od svega šest godina. 

- Ja generalno nisam osoba koja voli da ističe loše stvari. Ne želim da me ljudi vide kao malu devojčicu sa tužnom pričom. Moja želja je da motivišem i pomognem onima koji se možda bore sa nekom sličnom situacijom. U životu je sve moguće i sve može da se prebrodi - kaže Bojana za "Alo!" odmah na početku razgovora.

Velika borba i dve životne pobede protiv najgoreg protivnika

Borba sa onim najgorim neprijateljem, kancerom, naterala je malu devojčicu da već sa sedam godina odigra dva najbitnija meča u životu.

- Sve je počelo u septembru 2004. godine. Ja pre toga nisam imala nikakvih simptoma, čak sam tog leta bila sa porodicom u Egiptu, sve je bilo fenomenalno. Baš te godine sam krenula i u prvi razred. Neposredno pred rođendan u novembru sam zadobila bolove. Roditelji su me odveli na "rutinski pregled" u Tiršovu gde su lekari ustanovili o čemu je reč. Ja kao mala nisam bila svesna koliko je situacija ozbiljna. Rekla bih da su mama i tata ljudi koji su stabilni i zaista ih je teško poremetiti, ali sam po njihovim izrazima lica i sama shvatila da nešto nije kako treba. Negde oko Nove godine desila se prva operacija koja je prošla fenomenalno. Ubrzo smo otišli i na dodatne preglede u Budimpeštu i ispostavilo se da je sve sjajno. Videla sam i po roditeljima da im je laknulo. Vratila sam se u školu i nastavila sa "normalnim" životom.

Činilo se da je meč završen i da je Bojana pobedila, ali...

- Međutim, početkom aprila 2005. godine bolest se vratila ovog puta u još gorem obliku. Reč je bila o neuroblastomu (tumor nadbubrežne žlede) i tada se desila druga operacija kada su mi doktori odstranili bubreg i slezinu. Tog trenutka je počela najteža zajednička borba. Svako malo smo išli na kontrole, analize, hemoterapije kako bismo proveravali da li je sve u redu. Kasnije mi je na Institutu za majku i dete u Zemunu presađena koštana srž - priseća se Bojana teških momenata.

Najgore, ipak, nisu bile ni bolnice, ni svi pregledi već ono što je sačekalo po povratku u školu. Usled hemoterapija Bojani je opala kosa, a deca u tom periodu često znaju da budu okrutna.

- Sećam se čitavog tog perioda, ali mi ništa od toga nije teško palo, ni bolnica, ni pregledi, ništa od toga. Najteži je bio povratak u školu. Prošla sam kroz dve hemoterapije, tako da mi je dva puta opadala kosa. Deca kao deca ne znaju o čemu se radi, ali je okrutan taj "dečiji svet". Trpela sam maltretiranje vršnjaka i to je prilično uticalo na mene i moj dalji razvoj. Brat Ivan je tu odigrao ključnu ulogu, bio je moj zaštitnik i moja podrška. Da nije bilo njega i roditelja ne znam kako bih pregulara čitav taj period.

Preko baleta, gimnastike, odbojke...do zaljubljenosti u tenis, Đokovićevih saveta i saradnje sa Tipsarevićem

Bojana je tada ostvarila najveću životnu pobedu i to ne jednu, već dve. Doktori su predviđali da neće moći da se bavi sportom. Ipak, mlada devojka je ponovo pokazala kakav je borac. Ali, otkud ona baš u tenisu?

- Moji roditelji i brat su ceo život u sportu. Od malena sam bila hiperaktivno dete, ne postoji sport koji nisam probala. Od baleta, gimnastike, plivanja... Negde sa 10 godina sam sa društvom krenula na tenis iz čiste zabave. Uporedo sam išla i na odbojku. Kako je vreme prolazilo sve sam se više zaljubljivala u tenis i pored toga što je cela moja ekipa "otpala" ja sam nastavila dalje i pronašla sebe u svemu tome. Pronašla sam nešto u čemu sam bila srećna.

Srpsku teniserku na Instagramu prati skoro 150.000 ljudi, njeni snimci imaju milionske preglede. Ništa od toga nije prošlo nezapaženo kod naših sportista, pre svega Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića, Stefana Bojića i mnogih drugih.

- Sve je nekako došlo spontano. Naravno, kao i svakoj mladoj devojci, ne mogu da kažem da mi ne prija, naravno da mi prija, ali ne smatram sebe narcisom. Mislim da me sve to nije promenilo, da čvrsto stojim na zemlji. Društvene mreže su mi pomogle za razne druge stvari. Pre godinu i po dana sam počela da snimam treninge i mečeve što je zapalo za oko raznim teniskim stranicama koje su počele da me prate, dele moje snimke i tada je broj pratilaca počeo da ubrzano raste. Primetili su me naši teniseri Novak Đoković, Janko Tipsarević, teniski fristajler Stefan Bojić kao i mnogi drugi sportisti.

Upravo je Janko Tipsarević odlučio da stupi u kontakt s teniserkom i ponudi joj saradnju nakon čega je Bojana otišla na Maldive gde je držala treninge gostima hotela i ujedno i sama trenirala. Čak je imala priliku i da upozna čuvenog fudbalera Marsela.

- Zapravo je sve počelo sa Stefanom Bojićem. On je stupio u kontakt sa mnom i predložio mi da snimimo neke trikove. Nakon toga javili su mi se ljudi iz Jankove kompanije. Održali smo sastanak, brzo se sve dogovorili i tako je došlo do saradnje.

Kao što smo pomenuli na početku teksta, lepa Beograđanka je završila IT studije. Sada je uplovila i u svet modelinga. Jasno je da je to nešto što je zanima. Kako i sama kaže, volela bi da se u budućnosti bavi nečim što je usko povezano sa sportom jer je tenis njena prva ljubav.

- IT je nešto što mi se jako sviđa. To je nešto što je budućnost i nešto što je u razvoju. Tenis je moj život i stvarno bih volela da čime god se budem bavila, da bude usko povezano sa sportom. Volim različite stvari, volim da eksperimentišem, da se edukujem. IT mi je mnogo pomogao, a preko Instagrama sam ušla i u svet modelinga i fotografije što mi se dopalo. Uživam u svemu tome i nikada se ne zna. Videćemo šta budućnost donosi.

Kao neko ko je prošao težak put do uspeha, sigurno da će Bojanini saveti biti zlata vredni mališanima koji još uvek ne znaju šta je pravi izbor za njih.

- Opet se vraćam na porodicu. Mislim da je ona najbitniji faktor. Svi možemo da vidimo da su deca sada u tom digitalnom svetu, svetu telefona. Po meni bi kao mali trabalo da probaju što više različitih sportova dok ne osete šta je ono što zaista vole. Bitno je da dobijete podršku porodice, ali nikako pritisak. Polazim od sebe, mene su roditelji uvek ohrabrivali. Tako i nastaju rezultati. Bitno je da rade ono što vole i da je porodica uvek uz njih. Treba pratiti svoje snove i nikada ne odustajati, ma koliko da su trenuci teški. Naravno, biće i njih, ali što sam starija sve više shvatam da su upravo ti teški momenti doprineli da izgradim ličnost kakva sam danas. Najbitnije je nikada ne odustati od sebe.

Za više sportskih informacija, zapratite našu