"Nekoliko dana nakon četvrtfinalnog poraza na Rolan Garosu 2010, Novak Đoković je rekao svom treneru, Marjanu Vajdi, da je odlučio da se više ne bavi tenisom prenose "Novosti".

Bio je u tom trenutku treći na svetu, grend slem šampion, favorit da osvoji Vimbldon...

Zašto si ti počeo da se baviš ovim sportom?

Vajda je istog časa shvatio šta je problem: Đoković se previše fokusirao na rang-listu, rekorde, titule, spoljašnja očekivanja. I, kao rezultat toga, Đoković je o svom tadašnjem stanju kasnije umeo da kaže "Psihički posmatrano, nalizio sam se u jednom vrlo zbrkanom mestu".

A dok je Đoković razmišljao o Vajdinom pitanju, zašto se bavio tim sportom, pomislio je koliko je samo njegovih najranijih sećanja iz detinjstva sadržalo "omiljenu mu igračku" - mini-reket za tenis i jednu mekanu lopticu.

Odgovarajući na Vajdino pitanje, rekao je da je počeo da igra tenis "jer je, prosto, voleo da u ruci drži reket".

- A da li i dalje voliš da držiš reket u šaci? - upitao ga je Vajda.

Đoković je razmisio nekoliko sekundi, uzbudio se i rekao:

- Da! Volim da držim reket. Bilo da je finale grend slema na centralnom terenu ili samo neko opuštanje na javno dostupnom terenu, volim da igram jer... volim da se igram.

Vajda je klimnuo glavom, rekavši: - Pa, to je izvor (tvoje radosti). U to treba da uroniš. Pusti i rangiranja, i šta želiš da ostvariš, i šta drugi očekuju od tebe.

Vajda je potom predložio Đokoviću da odmori nekoliko nedelja. I, on se sa tim saglasio.

Ali, čim je ustao sledećeg jutra, Đoković je 'umirao' od želje da udara tenisku lopticu.

Više se nikada nije osvrnuo iza sebe. Danas je tu gde jeste.

Za više sportskih informacija, zapratite našu 

.