Posle otkazivanja 2020. godine i pomeranja za oktobar 2021. uz smanjen broj trkača, Bostonski maraton se vratio u punom sjaju i obimu. Kao i prethodnih godina, trećeg ponedeljka u aprilu je održano126. izdanje ove prestižne trke. U isto vreme bio je to i veliki jubilej - navršilo se 50 godina otkako je ženama dozvoljeno da se takmiče. 

Startna linija je bila puna poznatih imena i elitnih trkača. Kenijac Evans Čebet je sve iznenadio i pobedio s vremenom 2:06:51, dok su njegovi sunarodnici Lorens Čerono i Benson Kipruto zauzeli drugo i treće mesto. Ženske maratonske zvezde su opravdale očekivanja i u uzbudljivom foto- finišu pobedila je olimpijska šampionka i pobednica Njujorka Kenijka Peres Jepčirčir (2:21:01). Ona je bila samo četiri sekunde bolja od Etiopljanke Ababel Ješaneh, a treća je bila Kenijka Meri Ngugi.

Ove godine je učestovalo više od 25.000 trkača iz 116 zemalja i, ono što je specifično jeste da su svi morali da ostvare kvalifikacionu normu kako bi se takmičili. To sve čini trku konkurentnijom, ali i dodatno motiviše učesnike jer jedni druge podstiču. Sama staza je najteža od svih iz grupe svetskih mejdžor maratona, ne samo zbog velike visinske razlike (oko 270 metara) i brojnih uzbrdica, već i zbog vremena koje je često nepredvidivo. Srećom, ovoga puta je bilo skoro pa idealno, ako zanemarimo vetar koji je duvao sve vreme u trkače.

Borba za učešće

Prva žena koja je istrčala Bostonski maraton bila je Roberta Gib 1966. Sledeće godine, Ketrin Švicer se prijavila kao muškarac, i uspela je da završi trku, iako je bila fizički napadnuta. Tih godina učesnice su morale da se kriju u žbunju blizu starta i krišom pridruže trci jer ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju. Naravno, ti rezultati nisu bili priznati. Konačno su se izborile, i te 1972. učestvovalo je samo 8 takmičarki, tako da je velika pobeda to što poslednjih godina bude prijavljeno i više od 12.000 dama.

Sjajna atmosfera 

Maraton se tradicionalno održava na dan početka Američkog rata za nezavisnost i ceo grad je potpuno posvećen tom događaju. Ni bombaški napad iz 2013. godine, u kome je poginulo petoro a 264 povređeno, nije ih odvratio niti uplašio, tako da se svake godine prijavljuje sve više volontera i bude ih oko 10.000. Sve to pomaže da organizacija ovako velikog događaja funkcioniše besprekorno. Srdačnost volontera je neverovatna, te je i preuzimanje startnog paketa pravo zadovoljstvo. S obzirom na to da je Hopkinton van Bostona, odlazak do starta se obavlja u grupama školskim autobusima, i to dosta pre početka trke. Tamo je sve obezbeđeno da čekanje prođe brzo, a sve se čini duže kada se nešto iščekuje. Okrepa je na svakih 1.600 metara (1 milja), duž staze je dovoljan broj pokretnih toaleta, a na cilju čeka medalja, osveženje i brojno medicinsko osoblje spremno da pruži pomoć. Osim toga, neverovatnih 500.000 gledalaca duž staze sve vreme aktivno navija, bodri i ohrabruje, što sve zajedno čini učestvovanje u ovoj trci posebnim iskustvom. Takmičari u neobičnoj odeći, pa čak i u kupaćim kostimima, duhoviti transparenti, kostimirani navijači doprinose pravoj karnevalskoj atmosferi koju je teško nadmašiti. A sve to čini da učesnici, iako umorni i iscrpljeni, požele da dođu opet ne bi li istrčali malo brže i ponovo uživali u ovom prazniku trčanja.

Za više sportskih informacija, zapratite našu