- To znači da treba da provodimo što više vremena napolju, da uživamo u prirodi, u našim sportskim aktivnostima ili baštovanstvu, ali da pritom budemo obučeni. Dakle, ako izlazimo od juna do oktobra napolje i boravimo satima na suncu, na sebi treba da imamo majicu, pantalone ili suknju, šešir, naočare za sunce i da na otkrivene delove nanosimo preparate sa zaštitnim faktorom 50 - kaže dr Lidija.

Ona ističe da je veoma važno da se ne sunčamo s ciljem dobijanja tamnog tena čisto iz estetskih razloga, jer na taj način neposredno rizikujemo da dobijemo rak kože.

- Ljudi to često opravdavaju dobijanjem vitamina D, ali za tim nema potrebe. Za potrebnu količinu vitamina D na našem podneblju sasvim je dovoljno da budemo samo 15 minuta dnevno napolju u kratkim rukavima i za to vreme naša koža sintetiše dovoljnu količinu vitamina D - objašnjava lekarka, i dodaje da ne preporučuje odlazak u solarijume.

- Dermatolozi solarijume nikome i nikada ne preporučuju. Oni su veštački izvori ultravioletnog zračenja, kancerogeni prve vrste, kako ih je klasifikovala Svetska zdravstvena organizacija. Koliko je upotreba solarijuma opasna, govori podatak da je mogućnost da dobijete rak kože ako koristite solarijum mnogo puta veća nego ako pušite da obolite od raka pluća! - upozorava dr Kandolf Sekulović, i dodaje da je u velikom broju zemalja (a što je i Udruženje dermatologa u Srbiji uspelo u saradnju s Ministarstvom zdravlja i kod nas) usvojen pravilnik kojim je zabranjena upotreba solarijuma pre 18. godine, a odrasle osobe mogu da ga koriste samo ako daju pisani pristanak nakon što se upoznaju s tim da korišćenje solarijuma dovodi do raka kože i da ga koriste na sopstvenu odgovornost. U nekim zemljama, kao što su Australija ili Brazil, solarijumi su već u potpunosti zabranjeni.