Dodatno uzbuđenje za ljubitelje adrenalina pružiće i vožnja vojnim kamionima TAM 110 i TAM 150.

No, da krenemo iz početka. Na safari na Tari krenuli smo minibusevima iz hotela „Omorika“, a put nas je najpre odveo do brane „Lazići“ na jezeru Zaovine. Na lokaciji Donje Karaklije počela je prava avantura jer smo se popeli na jedan od vojnih kamiona, koji su posebno preuređeni za razgledanje i uživanje u izletu.

Uz malo truckanja i mnogo smejanja put smo nastavili do vidikovca „Janjač“, koji se ubraja u jedan od najlepših u Srbiji. Sa tog čarobnog mesta pruža se pogled na Višegrad, ali i na vrhove planine Durmitor.

Posle odmora, uživanja u prelepim pejzažima i nezaobilaznih selfija ponovo smo se popeli u kamion, ovoga puta mnogo brže nego prvi put, i krenuli ka vidikovcu „Sjenič“, koji se nalazi na Crnom vrhu na oko 6 kilometara od Predovog krsta.

Ovo mesto poznato je i po drvenoj osmatračnici, koja je visoka 12 metara, a pogled sa nje dopire i do jezera Perućac. Ispod vidikovca smešteni su rezervati bogati mešovitom šumom omorike, jele, smrče, crnog bora, bukve, jasike i breze.  

Tara safari nas je odveo i na Bilješku stenu, u čijoj blizini se nalazi mala koliba koja je poslužila za snimanje domaćeg filma „Ptice koje nikad ne polete“.

Na stazama Tare možete sresti i divokoze, a na ovoj planini živi i oko 50 mrkih medveda. No, najlepša planina u Srbiji slavu duguje i čuvenoj Pančićevoj omorici koju upravo na Bilješkoj steni možete videti.

A da je nacionalni park Tara neiscrpni izvor prirodnih lepota, vidi se i po reci Vrelo. Iako spada u jednu od najkraćih reka Evrope, krasi je vodopad visine deset metara koji se uliva u Drinu i koji će nam ostati dugo u sećanju.