- Znaš kako? Nikome nisam mislio zlo, a držao sam se Gospoda Boga gde sam god bio. Tri meseca sam u Čačku na vežbi bio i kad smo trebali da idemo, tamo predratno stanje, pitaju ko hoće da se pričesti u crkvi, a ko neće ne mora. Zovnem mog komšiju, on kaže neće, reko' - ja hoću. Dođem ispred crkve ono dvojica vojnika i pričestim se, Gospod Bog me dovede kući opet, te se vratih - priseća se Živan.

Živan danas živi sam, ima sedmoro dece i preko 40 unučadi i praunučadi, ali ih je sve život odveo na neku drugu stranu.

- Kako smo se mi mučili! Deca sedmoro - petoro od prve dece i dvoje od druge i poćerka bila osma. Bilo nas desetoro čeljadi ovde u kući, a gladne i ratne godine, trebalo je to izdržavati. Ja sam nešto računao - preko 43 unučadi i praunučadi imam - kaže Popović.

Ne može tačno da se seti da li je četiri ili pet puta gledao smrti dirketno u oči, međutim, nebeska sila koja ga i dan-danas vodi, odlučila je da mu podari dugovečnost.

BONUS VIDEO