Rođen u Persiji kao neznabožac, u vreme cara Konstantina. Kao mladić upozna se sa verom Hristovom, ostavi neznaboštvo i krsti se. Toliko zavoli veru istinitu, da napusti sve svetsko, i zamonaši se u jednom manastiru kod grada Nisivije.

Požive u bratstvu neko vreme, pa se udalji na bezmolvije ka nekome arhimandritu Nurvelu, za koga se veli, da 60 godina nije jeo ništa vareno.

Starac Nurvel ga zađakoni, pa kada ga htede prinuditi i u čin sveštenika, Dometije odbeže u neku pustinjsku goru, i nastani se u jednoj pešteri. Dostiže toliko savršenstvo kroz post, molitvu, bdenje i bogomislije, da isceljivaše bolesnike. Kada dođe u te predele Julijan Odstupnik, ču za Dometija, pa posla ljude, koji ga zazidaše u pećini živa sa dva njegova učenika. Tako skonča ovaj Božji svetitelj 363 god. i preseli se u carstvo Božje.

Na današnji dan, po verovanju, bolesni ljudi dobijaju priliku za isceljenjem koje im nudi Dometije. On je stradao zbog toga što je išao po svetojzemlji i isceljivao bolesne, to se pročulo jer se vesti o čudima brzo šire. Zbog tih vesti je i stradao.

Tropar (glas 4):

Podvižavao si se postom na gori i mislene napade demonskih vojski sveoružjem Hristovim si pobedio, sveblaženi. Opet si se ka stradanju hrabrošću obukao, ubivši Kopronima mačem vere: I zbog oboje si uvenčan od Boga, sveslavni prepodobnomučeniče Dometije.