U Srbiji oko trećine odraslih osoba konzumira cigarete i druge duvanske proizvode, a godišnje zbog posledica pušenja umre oko 15.000 ljudi. Procenjuje se da će broj pušača da sporije opadati u narednih 5 godina, zbog uvođenja elektronskih cigareta. Ipak, procene za 2025. godinu su ispod očekivanog nivoa, pošto je globalni plan bio smanjenje od 30 odsto. U Srbiji svaka treća odrasla osoba puši, a dodatno je još 21% izloženo duvanskom dimu, pa se smatraju pasivnim pušačima.U jednom istraživanju iz 2008. godine na ukupnom broju studenata pušača, udeo mladića je 40.3 %, a ostatak od 59,7 % čine devojke. Ohrabruje činjenica da je poslednjih 15 godina stopa broj pušačau Srbiji opala sa 50 na 37 odsto pušača, što je značajno smanjenje – navodi prof. dr Kopitović.

 

Da li svaki pušač kašlje i koje mogu biti posledice pušačkog kašlja?

Ne kašlje svaki pušač, pogotovo ne mlađa osoba ili osoba koja je tek počela da puši. Ukoliko je kašalj konstantan, hronični i traje duže od 3 nedelje (javlja se obično u jutarnjim časovima) smatra se

. Kašalj pušača sadrži sekret koji zbog oblaganja glasnica često biva udružen sa izmenjenim glasom.

Iako je kašalj čest problem kod pušača, ne mora uvek da bude ‚‚pušački‚‚.Kašalj može da bude komplikovan kod pušača, naročito ako se uoči neki novi uzročnik kašlja, što može biti i opasno kao što je to bilo npr. u slučaju virusa kovida. Infekcija COVID-19 je imala za jedan od čestih simptoma upravo kašalj, koji je kod nekih osoba sporije isčezavao. Ako vam kašalj traje 3 i više nedelja, ili ako iskašljavate krv, odmah se obratite vašem lekaru. Pušenje negativno utiče na svaki naš organ u telu, dokazano uzrokuje mnoge bolesti i povećava smrtnost. S obzirom na inhalacijski put primene, pušenje će imati najteže posledice upravo na disajni sistem, dovodeći do hroničnog bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), povećanja sklonosti ka

.

 

U nekim slučajevima može biti i znak maligne bolesti pluća – posebno ako pušite ili ste nekada bili pušač – kaže prof. dr Kopitović.

Šta uzrokuje pušački kašalji koje mogu biti posledice pušačkog kašlja?

Hemikalije koje udišete tokom pušenja mogu izazvati upalu i promene u vašim disajnim putevima. Pušenje oštećuje male dlačice (cilije) koje oblažu vase disajne puteve i pomažu da se oni održe čistim. Tada disajni putevi zbog iritacije duvanskim dimom proizvode više

nego inače, a kašalj je prirodan refleks da se taj sekret izbaci iz organizma. Pušački kašalj može da bude privremena reakcija na pušenje koja se brzo povlači kada ne pušite. Ali to može biti i prvi znak HOBP-a, uz nedostatak daha koji se vremenom pogoršava. Ne može se potpuno izlečiti, ali se simptomi mogu kontrolisati.

Mukolitici su preparati koji mogu pomoći u čišćenju bronhija i pluća. Za mene je preporuka broj jedan

jer predstavlja jedinstvenu kombinaciju propolisa bogatog polifenolima i N-acetilcisteina, koji udruženo imaju uzajamno pojačavajući (sinergistički) efekat na eliminaciju sekreta, a uz dodatak meda, te ekstrakta belog sleza, jagorčevine i nane, doprinosi regeneraciji disajnog epitela i ozdravljenju respiratornog trakta. čisti bronhije, disajne puteve i olakšava disanje, dodatno pomaže u iskašljavanju šlajma i smanjenju nadražaja na kašalj. Kao preporuka broj 1, u svakodnevnoj primeni je dobra zaštita disajnih puteva, naročito kod aktivnih pušača i osoba koje ostavljaju pušenje – na kraju savetuje prof. dr Ivan Kopitović.

Ipak, prof. dr Kopitović kaže da je najbolja stvar koju možete da uradite za sebe je da prestanete da pušite. Obično se po prestanku pušenja u početku se čak i pogoršava kašalj, jer se

, ali u roku od mesec do dva, kašalj na kraju može potpuno prestati. Ako ne prestanete da pušite  u potpunosti, smanjenje količine cigareta takođe može pomoći da se smanjuju tegobe vezane za kašalj.

BONUS VIDEO