Pojava čuda od softvera, programa Chat GPT, odnosno komunikacije sa veštačkom inteligencijom putem interneta, pokrenula je lavinu pitanja iz sfere bezbednosti i etike. Najčešće se može čuti da će nas roboti jednog dana sve zameniti.

Da nije baš tako i da bar mi u Srbiji ne bi trebalo da brinemo, za Alo! je objasnio profesor informacionih tehnologija dr Petar Kočović, koji je testirao veštačku inteligenciju.

- Veštačka inteligencija, da citiram Laneta Gutovića, ne može da škodi. Programom koji je delimično Tjuringov test skinuo sam 38 pitanja sa testiranja inteligencije i postavio sam ih računaru. Odgovori su beleženi po sistemu tačno ili pogrešno. Došli smo do koeficijenta inteligencije od 85, a u Srbiji je prosek inteligencije 87, tako da ispada je GPT gluplji od prosečnog Srbina - istakao je profesor Kočović, i najavio dodatno testiranje programa Chat GPT.

- Moj tim bi u narednih desetak do 15 dana trebalo da uradi detaljnije testiranje softvera Chat GPT po Tjuringovom testu - istakao je profesor Kočović.

Podsećanja radi, već sedam decenija naučnici primenjuju test britanskog matematičara i stručnjaka za kriptologiju Alana Tjurniga, koji je 1950. predstavio izazovni misaoni eksperiment. Takozvani Tjuringov test je igra za tri osobe u kojoj računar koristi pisanu komunikaciju kako bi pokušao da prevari ljudskog ispitivača da pomisli da je računar prava osoba. Uprkos velikom napretku u razvoju veštačke inteligencije, nijedan računar nikada nije položio Tjuringov test.

Profesor Kočović je naveo i da se 1956. godine u Darkvutu okupila jedanaestorka koju je predvodio Džon Makarti.

- Tada je nastao pojam veštačke inteligencije i tada je jedanaestoro njih, među kojima je možda najpoznatiji Marvin Minski, reklo da će se ljudska i veštačka inteligencija susresti 2100. i to se zove tačka singulariteta - ukazao je Kočović.

Prema njegovim rečima, 2000. je zbog dodatnog razvoja veštačke inteligencije to pomereno na 2050. godinu, a ove godine je Ilon Mask rekao da je upravo 2023. ta kada se sreću veštačka i prirodna inteligencija.

- Međutim, glavna stvar je da to nije jedini program, ali se digla najveća buka oko njega. Imali smo i „Elizu“ koja predstavlja komunikaciju čoveka sa računarom, s varijantom da računar ponudi neke odgovore. Vremenom se razvila obrada jezika, imamo neuronske mreže, imamo mogućnosti da odemo u baze podataka i znanja i mogućnost da dobijemo nekakav odgovor. Chat GPT ima napunjenu bazu podataka i od tada pitanja, zaključci i odgovori ulaze u novu bazu podataka - objasnio je Kočović.

Kako god, zbog sve izraženijeg straha da će inteligencija koju demonstriraju mašine ugroziti čovečanstvo, neka od vodećih imena u oblasti razvoja informacione tehnologije predložila su šestomesečni moratorijum na razvoj veštačke inteligencije.