Televizijska serija u kojoj je na duhovit način prikazana svakodnevica novopečene popadije pokrenula je interesovanje o tome kako izgleda biti životna saputnica sveštenom licu.

Popadija je uvek bila desna ruka svom mužu, brinula se o porodici, ali i o životu parohijana i događajima u toj zajednici, a danas ona takođe pomaže u poslovima u parohiji, sarađuje sa parohijanima sa kojima zajedno radi i sprema, bilo da je u pitanju održavanje hrama i porte ili pripremanje hrane za praznike i crkvenu slavu, pakovanje poklona za praznike, dobrotvorni rad, rekla je za Alo! protinica Milica Košanin, supruga protojereja Bojana Košanina iz Pančeva.

Ona je istakla da su danas iskušenja velika, a ličnih izazova mnogo, ali da to što svaka javna profesija podleže oku javnosti ne znači i nešto loše.

- Kritike često mogu mnogo da pomognu u ispravljanju naših postupaka, pa ima tu nečeg i dobrog da sve što radimo neko posmatra, ocenjuje... Verujem da, ukoliko se trudite da koračate samo jednim jedinim ispravnim putem, a to je put Gospoda našega Isusa Hrista, vi nećete videti mane drugih osim sopstvenih koje treba ispraviti. Kad tako živi porodica, bilo sveštenička ili ne, onda je ona na putu ljubavi, mira i svih ostalih blagostanja - smatra protinica.

Ona i njen suprug upoznali su se na studijama u Beogradu. U braku su 18 godina i imaju dvanaestogodišnjeg sina Konstantina i petogodišnju ćerku Petkanu.

- Suprugov posao jeste specifičan. Zapravo, sveštenik je vojnik Hristov, ide tamo gde ga Crkva pošalje. Četiri godine proveli smo u Americi, potom smo bili u području opštine Žitište, a poslednjih osam godina smo u Pančevu - kaže protinica, koja nam je otkrila da deo svog slobodnog vremena posvećuje i svojim hobijima: fotografisanju, obradi fotografija u fotošopu, a uživa i u vožnji rolera i bicikla.

- Sreća je stanje koje se rađa u dobroj porodici, a svaka porodica bi trebalo da bude jedna mala crkva - kaže protinica Milica, i ističe da se njih dvoje uvek trude da budu čvrst oslonac jedno drugome.

Za Vaskrs se pripremamo postom i molitvom, dobrim delima, a praznik Vaskrsenja Hristovog započinjemo odlaskom u hram na Svetu liturgiju, kaže nam protinica Milica.

-  Svima po završetku bogosluženja dele se nafora i jaja, a onda počinje ono što najmlađi najviše vole: takmičenje za najjače i najšarenije jaje - kaže nam naša sagovornica i dodaje da ona, tradicionalno, na veliku radost dece, jaja boji najviše crvenom bojom.

- Za farbanje jaja drugim bojama najčešće koristim prirodne boje, lukovinu, maslačak, koprivu, cveklu, kamilicu… Trudim se da ne žurimo sa tim poslom, sve se radi u miru i pažnji. Koristim čist vosak za šaranje jaja. Deca mi pomažu u farbanju jaja koja potom nosimo u Crkvu da se podele vernom narodu. Naravno, deo ostavimo za goste i ukućane - objašnjava protinica Milica, i dodaje da se deca, naravno, posebno raduju i jajima i drugim poklonima koje dobijaju na Vaskrs.

- Kad se to završi, odlazimo kući na ručak, dočekujemo goste. Pre ručka okadi se kuća i svi zajedno pevamo tropar Hristos voskrese. Zatim se kucamo vaskršnjim jajima uz pozdrav „Hristos vaskrse – vaistinu Vaskrse“ i prvo jedemo jaja. Naša vaskršnja trpeza je ukrašena uglavnom tradicionalnim jelima. Tu su kao predjelo pršuta, sir i kajmak, proja i gibanica, razne salate, zatim poslužujem čorbu, pileću, teleću ili jagnjeću, dok za glavno jelo spremam sarmu ili gulaš, kao i jagnjeće pečenje. Radost za decu su svakako kolači - otkrila nam je šta je na prazničnoj trpezi u njihovom domu.

Pratite najnovije