Da nisu sva deca zavisnici od Tiktoka, Fejsbuka i generalno društvenih mreža, kao i da pisanje poezije nije „staromodno“, potvrđuje Danilo Zarić iz Kušića kod Ivanjice.

Danilo ima malo godina, tek mu je 14, i pregršt snova. Jedan od njih je uspeo da ostvari, njegova prva knjiga poezije „Deco, verujte!“ je doživela drugo izdanje i prevedena je na ruski jezik.

- Uskoro će, nadam se, izaći i moja druga knjiga - rekao nam je Danilo.

U ovoj knjizi je objavljena 41 pesma, a Danilo, naravno, iz srpskog jezika ima samo petice i  redovno osvaja nagrade.  Podjednako je uspešan i u svim ostalim predmetima, voli istoriju i biologiju, ali je ljubav prema lepoj reči prevagnula. Prvu pesmu je napisao kao šestogodišnjak.

- Učitelj Milan nam je rekao da ima neki konkurs, ja sam pisao o mojoj baki Milici i tako je sve počelo. Inspiraciju nalazim svuda oko sebe, u svakodnevnim situacijama. Svojim pesmama želim da pošaljem poruku deci da što više čitaju, da se igraju i druže, da rade sve one zaboravljene, lepe stvari, da što manje vremena provode na internetu. Pre svega, želim da im poručim da veruju u čuda, jer ja verujem - naveo je dečak koji nema nijedan profil na društvenim mrežama.

 - Uzor mi je Ljubivoje Ršumović. Volim mnogo da čitam, ne znam tačan broj knjiga koje sam iščitao do sada, mada nisu sve pesme, volim i prozu - objasnio je Danilo, čija je prva knjiga promociju imala na prošlogodišnjem Sajmu knjiga.

Danilo, osim mame Ljiljane i tate Milića, ima mlađu sestru Danku, koja će ove godine da krene u prvi razred.

- Ona često recituje moje pesme na školskim priredbama i takmičenjima - otkrio nam je ovaj divni mladi čovek, i još jednom potvrdio da kakva će nam deca biti zavisi, pre svega, od porodice. A njemu njegova, osim lepog vaspitanja, neprekidno daje i vetar u leđa.

- Nadam se da ću upisati gimnaziju u Ivanjici, sigurno ću nastaviti da pišem - otkrio nam je talentovani Danilo, koji je učenik sedmog razreda osnovne škole „Major Ilić“.

Kao i većinu pesnika, i Danila krase čista i tanana duša, posebna vrsta nevinosti kojoj su reči najverniji saputnici i najjači oklop u vremenu kada su zaboravljene iskonske vrednosti.

- Nisam primetio da su moji drugovi u školi i inače promenili odnos prema meni zato što mi je izašla knjiga poezije. Družimo se isto kao pre - skromno je rekao ovaj mladi pesnik o čijim delima će se tek pričati.