Reč kandilo dolazi od latinske reči candela što znači sveća. U hrišćanskoj Crkvi, kandilo se stavlja ispred Svetih ikona. Kandilo koje se nalazi ispred Razapetoga, u oltaru, održava se uvek upaljenim i zbog toga se naziva "neugasivo" kandilo.

Takođe se stavlja pred kućni ikonostas i pali se svakoga dana, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. To je običaj koji čuva duboku hrišćansku simboliku vezanu za Svetlost Hristovu koja obasjava svakog čoveka, predstavlja nadu, koja teši i saučestvuje u beskrajnim satima samoće.

Paljenje kandila sadrži u sebi simboliku darivanja žrtve poštovanja i časti prema Bogu i Njegovim svetiteljima. Takođe, simbolizuje Hristovu Svetlost koja osvetljava svakog čoveka, kao što simbolizuje i poznatu Božju zapovest da mi, hrišćani, treba da budemo svetlost svetu.

Jelej, tj. ulje koje gori u našim kandilima, "jelej Božiji preslikava" , piše Sveti Simeon Solunski. Milost Božija koja se projavila kada se Nojev golub vratio u barku da bi označio kraj potopa, noseći u kljunu maslinovu grančicu; ili kada je Isus, moleći se usrdno, zalio kapljicama svoga znoja maslinu, pod kojom je klečao one stradalne noći na Maslinovoj Gori, sve to simbolizuje svetlost kandila. 

BONUS VIDEO