Reč kojom se završava svaka

Box: molitva
je - amin. A ona ima jednostavno značenje. Amin je reč koja potiče od hebrejske reči āmēn. Ova reč je jedna od retkih koja je ostala gotovo nepromenjena od svog nastanka. Preživela je hiljade godina, a njen oblik je samo prilagođen na nekoliko različitih jezika, dok je značenje ostalo isto.

Ova reč datira iz vremena prvih pisanih reči i pojavljuje se u najranijim jevrejskim spisima. Njeno značenje vezuje se za odobravanje i označava nešto što će se tek dogoditi. Prevod reči amin je – "neka bude tako!", "Tako je!". Amin se koristi i da se ukaže na to da se neko veoma slaže sa nečim i u tom smislu znači "vaistinu, bez sumnje, nesporno".

Etimološki, ova reč dolazi od hebrejskog glagola "aman" što se prevodi kao "osnažiti, potvrditi". Međutim, koren ove reči je opštesemitski i može se naći i u aramejskom jeziku kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist. U pravoslavnim jevanđeljima se ova reč koristi čak 77 puta, i to se većinom stavlja u usta Spasitelja. Etimološki, ova reč dolazi od hebrejskog glagola “aman” što se prevodi kao "osnažiti, potvrditi". Međutim, koren ove reči je opštesemitski i može se naći i u aramejskom jeziku kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist. U pravoslavnim jevanđeljima se ova reč koristi čak 77 puta, i to se većinom stavlja u usta Spasitelja.

Gramatičari smatraju da je suglasnički koren ove reči "amn" (jer "alef" ima funkciju suglasnika u morfologiji hebrejskog) i da taj koren znači "biti čvrst, potvrditi, pouzdano, verno, imati veru, verovati".

Čak i Arapi imaju reč "amana" koja ima isto značenje i koja se pretvara u “amin” na isti način kao u hebrejskom. Muslimani reč “amin” koriste isto kao i Jevreji i hrišćani: kada završavaju molitvu.

Mnogi pobornici teozofije, afrocentričnih istorijskih teorija i ezoteričnog hrišćanstva smatraju da je reč “amin” povezana sa egipatskim bogom Amonom koji se ponekad naziva Amen. U jednom trenutku Amon se stopio sa bogom sunca Ra pa je postao Amon-Ra; bio je u toj formi kralj bogova i najvažnije egipatsko božanstvo, transcendentalno, samostvoreno i van konkurencije, zaštitnik siromašnih i centralno biće što se tiče lične pobožnosti.

Toliko je to daleko otišlo da je egipatska religija u jednom trenutku postala praktično monoteistička, jer su svi ostali bogovi bili tretirani kao Amonove manifestacije.

BONUS VIDEO

 

Box: TikTok video