Pojedini domaćini koji slave

- Valja upozoriti na još jedan poguban i štetan običaj, koji se polako iz neupućenosti u nekim našim krajevima uvlači u naš narod. Naime, kada neka slava padne uz post, u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira na to da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post. Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post - upozoreno je na stranici Pravoslavni manastiri i crkve na društvenim mrežama, što u suštini odražava stav SPC.

Sve ovo se dodatno aktuelizuje činjenicom da sada kreće vreme najvećih slava u Srba, koje se okončavaju na proleće Đurđevdanom. Pa i taj Đurđevdan ili, recimo, Sveti Jovan - šta ako budu na posni dan?

Na pomenutoj stranici su naveli da je bolje ne slaviti nego praviti "javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik, u vreme kada crkva naređuje post".

- Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan. Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, "prikazati" na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca, pogotovo kad se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane.

Međutim, verski analitičar Draško Đenović smatra da je manji greh šta će se pojesti u odnosu na ono što se govori i čini.

- Džaba vam da postite ako ćete kod kuće da bijete ženu, da potkradate firmu ili nešto drugo. Džaba vam post, a boga spominjete samo u psovkama. S druge strane, ako ćemo da budemo iskreni o postu, onda bi trebalo da se odreknemo i alkohola i cigareta, a svi znamo da ne postoji slava na kojoj neko ne upali cigaretu. Nažalost, ovo se odomaćilo. Slave su postale više poput izgovora da se okupe prijatelji, nego što se sećaju sveca kog slave.

Đenović dodaje da bi se pola srpskih porodica viđalo samo na sahranama da nema slava:

- Kad su sreda i petak, ili kad slava pada u post, trebalo bi da bude posna hrana, ali sada je veliko pitanje koliko Srba zaista slavi slavu zbog sveca i boga, a koliko zbog onoga što sam spomenuo. Mnogi su običajni vernici, pravoslavci, jer su im to bili očevi, dede i pradede, a ne zato što veruju. Mnogi obeležavaju i slave jer, kako kažu, "valja se", a pola njih i ne ide u crkvu, što je tek posebna priča - naglašava Đenović.

Činjenica je, dodaje, da se običaji zanemaruju, posebno u gradovima, dok se u selima to koliko-toliko poštuje:

- Imamo i situacije da ljudi podižu kredite da bi slavili slavu, jer je cena ribe i svega otišla u nebesa. Za slavu bi trebalo da dođe pop u kuću da osvešta kolač ili da domaćin ode ujutru do 10 sati u crkvu da se kolač preseče, zaključuje on za Kurir.

BONUS VIDEO