Da bi se osoba zarazila,

"Polovina osoba koje se jave sa simptomima lajmske bolesti nikada ne vidi krpelja, iz razloga što postoje tri razvojna oblika krpelja (larva, nimfa i adult) od koji su prva dva oblika veoma malih dimenzija i osobe ih neprimetno skinu sa kože", navode iz "Batuta".

Objašnjavaju da postoje tri faze bolesti: rana lokalizovana, u vidu crvenila koje se širi, uz pojavu simptоmа sličnih gripu (glаvоbоljа, grоznicа, mаlаksаlоst, bоlоvi u zglоbоvimа), zatim rana diseminovana, u kojoj dolazi do širenja bolesti, kada se mogu javiti meningitis, paraliza lica, lajm karditis (upala srčanog mišića), i poslednja - kasna diseminovana, kada se javljaju kasna neuroborelioza (bolest centralnog i perifernog nervnog sistema) i lajm artritis (upala zglobova).

Prva faza traje mesec dana, druga se razvija do trećeg meseca, a treća faza dolazi nakon tri meseca od uboda zaraženog krpelja.

"Teži oblici neuroborelioze su veoma retki. Lajmska bolest nije bolest od koje se umire, ali može da dovede do invaliditeta i znatno smanji kvalitet života, ukoliko se ne leči na vreme. Moramo da naglasimo da je lajmska bolest izlečivo oboljenje ukoliko se prepozna i leči na vreme", ističu u Institutu "Batut" za Telegraf.rs uz napomenu da se prvi simptomi beleže u periodu od 3 do 30 dana, a najčešće od 7 do 14 dana.

Hoće li Srbija uvesti vakcinu?

Vakcina protiv lajmske bolesti na postoji. Ipak, poznata američka kompanija "Fajzer" radi na njoj i ispitivanje je u odmakloj fazi u SAD i Evropi, međutim, u Institutu "Batut" kažu da se za sada ne očekuje njena primena u Srbiji.

"Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima definisane su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna, odnosno preporučena imunizacija.

Lajmska bolest nije među navedenim bolestima, a takođe, imajući u vidu da je najavljen tek početak treće faze kliničke studije od strane proizvođača vakcine za sada se ne očekuje primena navedene vakcine u Srbiji", stoji u odgovoru na naša pitanja.

Inače, lајmskа bоlеst оtkrivеnа је 1975. gоdinе u grаdu Lajm, u Коnеktikаtu u SAD, а u nаšој zеmlji оtkrivеnа је аprilа mеsеcа 1987. gоdinе nа pоdručјu Bеоgrаdа. Reč je o sistemskom oboljenju koje posebno napada kоžu, nеrvni sistеm, zglоbоvе i srcе.

Prema nezvaničnim podacima, svaka sedma osoba na svetu imala je lajmsku bolest u nekom trenutku života, što je gotovo 15 odsto populacije.

Prema poslednjim podacima "Batuta", u 2017. godini u Republici Srbiji prijavljeno je ukupno 544 slučaja Lajmske bolesti (4,4 na 100.000 populacije), od čega u centralnoj Srbiji 223 obolelih (4.0/100.000), a u Vojvodini 88 slučajeva (4.7/100.000).

BONUS VIDEO