Glavne teme ovogodišnjih Srpskih dana osiguranja biće osiguranje u poljoprivredi i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Ovo u razgovoru za Alo, otkriva Duško Jovanović, generalni sekretar

, koje organizuje Konferenciju. On dodaje da od početka pandemije izazvane korona virusom najveći rast na srpskom tržištu beleži dobrovoljno zdravstveno osiguranje, od skoro 30 procenata. Gotovo 200.000 građana poseduje tu polisu, s tim što ih u znatno većem procentu kupuju kompanije kao dodatnu zaštitu zaposlenima.

Koliko košta dobrovoljno zdravstveno osiguranje?

- Kod nas se najčešće kupuje osnovni paket koji košta oko 25-30 evra mesečno, a pokriva troškove lečenja do 2.000 evra godišnje. Ovo, uz podatak o rastu prodaje te polise, potvrđuje da najveći potencijal ima dobrovolјno zdravstveno osiguranje. Osnovni razlog je kriza koju je pandemija izazvala, jer su državne ustanove uglavnom brinule o obolelima od korone, dok su ostali imali problem da obezbede i osnovne preglede - dodaje generalni sekretar UOS.

Jovanović kaže i da u Srbiji postoji oko 4.000 privatnih zdravstvenih ustanova i da smo po tome najrazvijeniji u regionu. Da li postoji mogućnost da državne i privatne zdravstvene ustanove na neki način rade zajedno u korist građana?

- Državno i privatno zdravstveno osiguranje delimično su već integrisani. Iako se dobrovolјno osiguranje vezuje za privatne ustanove, pojedine državne već funkcionišu kao privatne. Ipak, nedostaju im oprema i kadar. Očekujemo da na „Srpskim danima osiguranja“ saznamo dokle se stiglo sa potrebnim izmenama zakona i da li osiguravači mogu da budu moderator veće integracije dva zdravstvena sistema. Smatramo da bi svi građani Srbije morali da dobiju priliku da koriste i usluge privatnih zdravstvenih ustanova – preko firme, lične polise ili preko RFZO. 

Govoreći o

. Pomoć države je dobrodošla, ali nije njen zadatak da nadoknađuje štetu jer to rade osiguravajuća društva, kaže Jovanović.

Osiguravači stalno upozoravaju da osiguranje u polјoprivredi nije zadovolјavajuće, s obzirom na značaj tog sektora. Da li se situacija popravlјa?

- Da, ali ne tempom koji želimo. Osigurano je oko 15 odsto obradivog zemlјišta, što je povećanje u odnosu na raniji period, ali to nije nivo kojim bi trebalo da budemo zadovolјni. Poseban problem je što samo pet odsto individualnih proizvođača osigurava imovinu i zasade, a u njihovom vlasništvu je više od 80 odsto obradivog zemlјišta. Dodatni problem je što se polјoprivrednici u velikom procentu odlučuju za osnovnu polisu osiguranja. Čak 90 odsto onih koji se odluče da svoje zasade zaštite polisom osiguranja imaju osnovnu polisu osiguranja kojom su pokriveni grad, požar i udar groma. Oluje, koje su sve veći problem ili npr. prolećni mraz su dopunski rizici, ali se mali broj polјoprivrednika odlučuje i za to osiguranje.

Na koje iznose polјoprivrednici osiguravaju rod? Da li npr. maline ili neko drugo voće osiguravaju na simbolične sume, znajući da cene  tog voća nisu adekvatne troškovima proizvodnje?

- Interes polјoprivrednika je da maksimiziraju i cene i prinose i njihovi zahtevi su uglavnom takvi. U praksi cena zavisi od realnih prinosa i realne tržišne cene, jer se samo tako mogu izbeći problemi prilikom isplate eventualne štete u kojima jedna strana neće biti zadovolјna.

Koliki je povrat novca kada je šteta 100 posto?

Prilikom isplate naknade štete, polјoprivrednici dobijaju osiguran deo umanjen za neizvršene radove, a to mogu da budu skuplјanje roda, prskanje ili žetva. U zavisnosti od kulture, neizvršeni radovi mogu da umanje odštetu do 20 posto. 

Na Srpskim danima osiguranja biće organizovano još 15-ak predavanja. Između ostalog, biće reči o osiguranju od odgovornosti, standardima za upravljanje rizicima, kriznom menadžmentu u društvima za osiguranje.

BONUS VIDEO