Najnoviji podaci svetskih istraživača pokazuju da je „praktično sigurno“ da će 2023. godina, u kojoj su zabeleženi smrtonosni toplotni talasi, poplave i požari, biti najtoplija ikada zabeležena.

Predviđanje je usledilo nakon izuzetno visoke oktobarske temperature, a tokom ovog meseca globalna prosečna temperatura vazduha bila je za 0,4 stepena veća od prethodnog maksimuma iz oktobra 2019, prema podacima službe EU za klimatske promene „Kopernik“, prenosi Bi-Bi-Si.

U SKLADU S KALENDAROM

Sunčano i toplo vreme je i kod nas obeležilo kraj oktobra i početak novembra, kada smo dočekali kraj miholjskog leta i promenu vremenskih prilika, a susnežica i sneg na planinama i u predelima na više od 900 metara nadmorske visine mogući su već u danima pred nama. Međutim, prvi pravi sneg pašće u decembru.

- Kišovito vreme nastaviće se u i novembru, tako da se usled velike količine kiše u pojedinim danima očekuju i bujične poplave. Temperatura će biti u skladu s kalendarom i biće u postepenom padu tokom novembra - najavio je meteorolog Ivan Ristić u sezonskoj prognozi, a na pitanje kada možemo očekivati sneg u nižim predelima i gradovima kaže da u trećoj dekadi novembra postoji takva šansa, ali zasad ipak stoji ono što je najavio ranije, a tiče se polarnog vorteksa koji će ove godine biti slab i podeljen na tri dela.

- Jedan će biti nad severnom Amerikom, drugi nad Sibirom, a treći najvažniji za nas - iznad severne Evrope. To će otvoriti mogućnost da ova zima bude kao što je bila nekad kod nas, da temperature budu u granicama normale i da bude puno snega koji će doneti cikloni sa centrima u južnom Jadranu i Egejskom moru. Prvi sneg, ali i snežni pokrivač u Srbiji prema sadašnjim prognozama se očekuje sredinom decembra, mada nas neće iznenaditi ako ga bude i ranije - rekao je Ristić, i najavio da će u decembru biti malo sunca, a puno oblaka i niske oblačnosti, ponegde i magle.

U tom mesecu možemo da očekujemo više padavina, ali i snega. Jutarnja temperatura će biti od -3 do +3 stepena, a najviša dnevna od 2 do 7 stepeni Celzijusa. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni i maksimalnom temperaturom vazduha od oko 0 stepeni Celzijusa.

- Najhladniji, ali i najsnežniji period ove zime biće krajem decembra i u prvoj polovini januara. Totalno će biti drugačiji scenario nego prošle godine, kada smo za Novu godinu sedeli u kafićima - kaže Ristić, i najavljuje da će biti tri hladnija perioda koji će doneti zahlađenje i sneg Evropi, ali i našoj zemlji.

STIŽE BABA MARTA

- Prvi hladniji period počeće već oko Nove godine, najkasnije do Božića i potrajaće oko 20 dana, tako da će dobar deo januara biti pravi zimski sa dosta snega. To će ujedno biti i najhladniji deo godine. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni na visoravnima jak mraz i do -20 stepeni - kaže Ivan Ristić, i dodaje da će drugi hladniji period početi oko 10. februara i trajati kraće, od 7 do 10 dana, ali će doneti takođe puno snega i formiranje snežnog pokrivača.

Treći i poslednji ozbiljniji prodor hladnog arktičkog vazduha biće u prvoj dekadi marta. U martu treba spomenuti jačanje sibirskog anticiklona prema nama i jaku košavu u košavskom regionu. Topliji periodi će biti sve topliji, tako da u martu najviša dnevna temperatura može preći 20 stepeni.

- Iako će generalno zima opet biti toplija od proseka, imaćemo solidan broj pravih zimskih dana sa snegom i mrazom. Biće i dosta padavina u hladnijim periodima uglavnom u obliku snega i oko 20 dana sa snežnim pokrivačem u nižim predelima. Zime koje smo imali u prošlom veku imale su prosečno 30 dana sa snežnim pokrivačem, tako da je ovogodišnji broj nešto manji - zaključuje Ristić.

BONUS VIDEO