Jedna od izraženih praksi karakterističnih za Istočno-pravoslavno hrišćanstvo jeste ikonoslikarstvo i poštovanje ikona.

Ikona (gr. eikṓn - slika, obraz, predstava) je slika na drvetu, platnu ili kamenu sa likom Isusa Hrista, Bogorodice, drugih svetitelja, anđela ili drugih događaja vezanih za istoriju crkve i Sveto pismo. Prisutne su u svim pravoslavnim hramovima, gde se postavljaju na ikonostase i zidove. 

Naš narod se sa posebnom pobožnošću i poštovanjem odnosi prema ovim svetim predmetima, pa se postavilo pitanje da li velika većina nas greši, jer nije osveštala ikone - najveće blago doma. Sveštenik, teolog, umetnik i profesor Zoran Đurović danas nam odgovara na ovo pitanje.

Osveštavanje je potrebno u smislu Božjeg blagoslova, ali ne kao nečeg automatskog, već kao nečeg što nam može pomoći da razvijemo našu ljubav prema Bogu, smatraju sveštenici.

Stoga osveštavanje ikona nije neophodno, a evo šta kaže teolog Đurović:

- Iako smo mi izmislili danas osvećenja za sve i svašta, mislim da nije nužno i sveštanje ikona. Može, nemam ništa protiv, ali i ne mora, jer njeno osvećenje biva kroz molitvu onoga ko joj se obraća. Za dobrog molitvenika i kaširana ikona može biti čudotvorna. Naravno, dobar molitvenik će se boriti protiv kaširanih ikona. Mislim da kaširane ne bi trebalo osveštavati. 

- Ikona nije amulet ili nekakav sv. objekt, predmet, utvara. Većina pravoslavnog življa ju je kao takvu doživljavalo i doživljava. U toj svesti ima i magijsku moć. Meni se pak čini da ikona nije ni pre ni posle "čina" sveštanja sveta, nego da je sveta samo u ovom molitvenom procesu, susretu između čoveka koji se moli svetome predstavljenom na ikoni. Slično onome iz Pisma: Gde su dvoje ili troje skupljeni...

Kaširana ikona nastaje posebnom tehnikom koja podrazumeva lepljenje odštampane ikone za drvo, za razliku od ikonopisa koji je tehnika slikanja.

BONUS VIDEO