je za naš portal otkrila i šta beogradska publika može da očekuje na Kolarcu 26. novembra na njenom koncertu koji nosi veoma interesantan radni naziv- Prožimanje.

Postoji li način da gusle priđu savremenom čoveku? 

Naravno. Može se jednako postaviti i pitanje, postoji li način da čovek priđe savremenim guslama?

su deo savremenog vremena i ako dokučite, predstavljaju umetnost, a umetnist ne samo da je savremena i vitalna osovina svih nas, već je i budućnost. Čovek guslama prilazi, one su tu do mere i u oblicima u kojima mi to osećamo i želimo. 

Kako opisuješ svoje stvaralaštvo? 

Pored toga što se jako zalažem za očuvanje i zaštitu starijih stilova pevanja uz gusle, vrlo sam inspirisana njihovim granicama i dijalozima gusala kako sa drugim muzičkim kulturama i instrumentima, tako i sa svojim ličnim iskustvima i zvučnim odlikama koje unosim u svoj guslarski izraz. Nekada volim da shvatim određeni projekat sa ozbiljnošću, a nekada je suprotno potrebno da bi se neko delo stvorilo. Uvek zavisi koji je kontekst i povod. 

Ove jeseni završavaš petogodišnje studije na Sibelius muzičkoj akademiji u Helsinkiju. Kako je tekao tvoj muzički razvoj u Finskoj i šta je to što bi izdvojila kao posebnim? 

Život u

i sama odluka da sa guslama odem na smer Globalne Muzike na Sibelius muzičkoj akademiji, bila je jedna od najboljih odluka u mom životu. Tu sam srela veliki broj umetnika na jednom mestu sa svih strana sveta. Upoznala delove sebe koji do tada nisu bili otkriveni, uz pomoć veoma kvalitetnog obrazovnog sistema, divnih muzičkih saradnji, dragih prijatelja i mentora koji su me vodili kroz procese shvatanja, kako svoje tako i drugih kultura. Bezbroj posebnih momenata. Mogu pomenuti jedan od poslednjih, a to je moj master koncert gde sam spojila gusle sa elektronikom, koju je izvodio poznati elektrosnki muzičar Timo Kaukolampi iz Finske. Veče je bilo za pamćenje! 

Koliko su mladi ljudi danas zainteresovani za gusle?

Preusmerila bih pažnju na institucije i pitanje koliko ustanove znanja i kulture omogućavaju mladima dodir sa guslama? Primeri kako to čini Finska sa johikom i kantaleom, Portugal sa fado muzikom ili druge zemlje sa njihovim nacionalnim blagom, primeri su do kojih granica druge zemlje prepoznaju i ulažu u svoje resurse i izvore kolektivne snage koji ovakvi oblici umetničkog izražavanja pružaju. Na svu sreću, mladih ima i zainteresovani su u ne malom broju. Gusle pružju tu interesantnu nit epa i arhaičnog, dodira sa prošlim vekovima i generacijama, a u isto vreme su vrlo nepredvidljive i idividualne. 

 

Beograđane očekuje tvoj koncert na Kolarcu 26. novembra, možeš li nam reći nešto više o tome? 

Koncert se zove Prožimanje i počinje u 20:00č. Ove prilike, s nama će biti moja muzička grupa Umetnička porodica kao i zrenjaninski kamerni orkestar sa maestrom Mikicom Jevtićem. Prožimanje spaja poetske, vokalne, instrumentalne, pa i žanrovske oblike mog stvaralačkog identiteta kojim već duže vreme otvaram nove prostore guslarske prakse u zemlji i svetu. Publika će imati priliku da čuje

, liriku, klasičnu muziku i druge muzičke uplive i njihove prelazne oblike koji pripadaju žanru globalne muzike - world music. Puno lepih pesama i kompozicija, starih i novih! Karte se mogu kupiti na biletarnici Kolarčeve Zadužbine. Dobrodošli!