Suzdržavanje od određene hrane je samo deo posta, važno je voditi računa i o svom ponašanju i mislima odnosno u potpunosti biti u skladu sa načelima religije.

„Stvarni

privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno, tamo gde je istina, i tamo gde je laž“, govorio je patrijarh Pavle o postu pa je napomenuo: „Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro“.

Njegova svetost

koji je ovako govorio o važnosti porodice, izdvojio je tri greha koji naš narod često čini tokom posta: gordost odnosno stav da ste bolji odnosno nadmoćniji od ostalih, prejedanje kao odraz slastoljublja i nepoštovanje posta odnosno samovoljno odstupanje od posta i proslava krsnih slava sa mrsnom trpezom. Duhovnik može da razreši neke vernike od posta, najčešće iz zdravstvenih razloga.

Pravila za Božićni post

Smisao posta nipošto nije u izgladnjivanju i držanju dijete, nego je to zapravo period kada čovek pronalazi svoj unutrašnji mir i meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu i trudi se da se što više uzdržava od loših misli, loših ponašanja i nemoralnih dela. Pored redukovane ishrane, odnosno izbegavanja masne hrane, ljudi koji su odluče da svih 40 dana poste treba da se udalje i od zlobe, uvreda, besa i svakog vida ponašanja koje nije u skladu sa hrišćanskim.

Čak i u svetim duhovnim knjigama i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog telesni post nema smisla ukoliko nije postignut i onaj duhovni, te da se ne treba hvaliti koliko dana smo izdržali bez raskošne, raznovrsne hrane, već da li smo uspeli da za vreme trajanja posta postanemo bolji čovek.

„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, reči su Jovana Zlatoustog koje od zaborava čuvaju crkvene knjige, a prenosi Blic Žena.

Post je tu prvenstveno kako bi nas, prema rečima sveštenika, privoleo da zavolimo sebe i ljude oko nas, da se zapitamo ko smo mi, šta smo i kakav je naš trenutni odnos prema Bogu. Vreme posta je i vreme praštanja, kajanja, ispovedanja, vreme kada treba da olakšamo svoju dušu i pronađemo pravi put, pa je, čini se, nedovoljno telesno mučenje postom ako iz njega izađemo besni, i onakvi kakvi smo u njega ušli.

Pored jednodnevnih postova, koji traju tokom cele godine samo sredom i petkom, Božićni post spada u višednevne, zapravo one koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Božićni tako počinje svake godine 28. novembra i traje do 7. januara, odnosno do Božića. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstroži post je 6. januara kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

BONUS VIDEO