Sezona

odavno je počela. Šta se dešava kada nekome slava padne za vikend, u subotu ili nedelju... Da li će imati pravoda "prenese" slavu na neki radni dan u toku nedeljei da tada bude slobodan? Šta kaže zakon? Naime, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, jasno je naznačeno dapravoslavci na prvi dan krsne slave imaju pravo da ne rade, a isto važi i za pripadnike drugih veroispovesti. Međutim, u slučaju da krsna slava pada tokom vikenda, stvar je malo drugačija. Portal Paragraf, specijalizovan za pravne propise, objašnjava kako je to regulisano. - Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo - navodi Paragraf. To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan.

Dodatni slobodni dani Na portalu Paragraf konstatuju da je činjenica da se u praksi retko donose rešenja kojima se utvrđuje pravo na odsustvo, odnosno kojima se utvrđuje obaveza rada zaposlenih na dane praznika. Ta praksa proizlazi kao suprotna odredbi člana 193. ZOR ("Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku...“), a Inspekcija rada u praksi često toleriše izostajanje rešenja, sa ciljem da se izađe u susret poslodavcima i da se rasterete dodatne papirologije. U suprotnom bi poslodavac svakom pojedinačnom zaposlenom o pravu na odsustvo na dan praznikaili rada na dan praznika morao da napiše i uruči rešenje. I na kraju, kao i kod državnih praznika, i kod verskih praznika koji se praznuju neradno poslodavac ne može da ih radniku računa u dane predviđene za redovni godišnji odmor, već su to "dodatni“ slobodni dani.

BONUS VIDEO