"Učimo

i svi nam puno pomažu. Koleginice i kolege su jako dobre i ljubazne. Uče nas kako da pozdravimo goste na srpskom, kako da ih uslužimo, kako da na srpskom izgovaramo hranu i piće", kazala je Ivon.

Pre početka ratnih

studentkinje iz Nigerije nisu nikada čule za Niš. Kada je rat počeo morale da odluče gde će dalje da nastave studije i prijatelji su ih posavetovali da to učine u Srbiji. Proverile su reference fakulteta i videle da su odlične. Konkurisale su za Nišu i nakon nekoliko onlajn razgovora, spakovale su se i došle.

Prešs ističe da im je trebalo neko vreme da se naviknu na promenu jer se sistem rada u Srbiji i u Ukrajini bitno razlikuje.

"Ovde su svi časovi i vežbe na fakultetu, a u Ukrajini je sve bilo onlajn. Organizacija studiranja je ovde mnogo bolja i više mi se sviđa. Medicina je težak fakultet, ima puno da se radi i da se uči. Međutim, nemam izbora, moram da uskladim sve obaveze, moram i da radim i da učim", objasnila je Prešs.

Ona je kazala da joj porodica puno nedostaje, ali da trenutno nema dovljno novca da bi mogla da ode kući.

"Kada budem sakupila dovoljno novca za kartu ići ću kući da vidim porodicu. Ovde mi je lepo, ljudi su fenomenalni, druželjubivi i ne dozvoljavaju nam da se osećamo izopšteno, zbog činjenice jer imamo drugačiju boju kože. Ne pričamo dobro srpski, ali pomažu nam da se bolje uklopimo. Svakako još privikavam na neke stvari. Recimo, na vreme. Mnogo se razlikuje. U Nigeriji je jako toplo od jutra do večeri, ovde je veoma hladno", rekla je Prešs za Telegraf.rs. 

Dodala je da se privikla na srpsku kuhinju, probala je sve vrste mesa koje se ovde jedu i sviđa joj se njihov ukus, ali joj se naročito dopale pice i burek. 

Sa Medicinskih fakulteta u Ukrajini minule jeseni je na Medicinski fakultet u Nišu prešlo 170 studenata iz inostranstva a najveći broj njih je iz Velike Britanije, Nemačke, Norveške, Finske, Irske, Francuske, Švedske i Portugalije.

BONUS VIDEO: