Oko njega se ubrzo sakupilo monaško bratstvo, a Joanikije je uživao i veliki ugled među običnim svetom. Ali u potrazi za usamljenim mestom gde će moći da se preda veri, on odlazi u Drenicu. Na mestu zvanom Devič, u jednoj šupljoj bukvi, uredio je sebi stanište i tu ostao da živi.

Meštani sa celog zapadnog Kosova dolazili su da čuju njegove mudre reči ili da umole isceljenje.

Kad je za Joanikijevu isceliteljsku moć saznao despot Ðurađ Branković, doveo mu je svoju teško bolesnu ćerku, a u znak zahvalnosti za njeno izlečenje podigao je u Deviču crkvu posvećenu Vavedenju, a zatim i ceo manastir.

U ovom manastiru je Joanikije Devički doživeo duboku starost, a umro je 1430. godine gde je i sahranjen.

Mošti ovog

i danas su u Deviču. Za vreme Prvog svetskog rata austrougarski vojnici, po naređenju jednog mađarskog oficira, pokušali su da razvale Joanikijevu grobnicu, ali u tome nisu uspeli. Početkom Drugog svetskog rata Albanci su zapalili manastir Devič, a igumana Damaskina Boškovića ubili. Ali već 1947. godine monahinja Paraskeva je s jednom iskušenicom, docnije monahinjom Teklom, obnovila manastir.

BONUS VIDEO