Kako izgleda doček Nove godine u Japanu i šta je ono što je potpuno različito a čime je tamo oduševljen, ispričao je za Alo! Miroslav Šolti, koji tamo živi skoro 10 godina.

Još kao student on je želeo da poseti Japan, a kad je diplomirao, učinila mu se kao dobra ideja da ode nakratko i živi i radi tamo.

Zaposlio se kao profesor engleskog jezika i ostao tamo devet godina - od januara 2016. Živeo je u Nagoji, Tokiju, Jokohami, pa sad opet u Tokiju. Predaje u privatnoj školi (Keio University), u Berlicu, a sa drugarom koji ima svoju firmu radi kampove na engleskom za mlade u Japanu.

U rodni Zrenjanin i Beograd u kojem je studirao dolazi s vremena na vreme, na odmor i kao gost. Zemlja izlazećeg sunca postala je njegov dom, a na drugačiji način života, običaje, odnose među ljudima navikao se kao da oduvek tamo živi.

Pred Novu godinu u Japanu nema gužve i euforije, kaže, a i proslava se prilično razlikuje od onih u svetu.

- Koncerata na trgovima, vatrometa, velelepnih odbrojavanja i šampanjca na koje smo mi Evropljani navikli - nema. Takve proslave su sušta suprotnost japanskoj tradiciji fokusiranja na duhovno pročišćenje tokom novogodišnjih praznika koje, opet, ima i mnogo praktičniju svrhu. Za većinu Japanaca, koji inače žive rasejani po celoj zemlji i neretko odvojeno od porodice, novogodišnji praznici su jedna od retkih prilika da spoje nekoliko neradnih dana i posete rodbinu. Samim tim, nekako je logičnije da su proslave manje i intimnije, u krugu najbližih - kaže Miroslav i dodaje da ono što njemu lično najviše prija kod proslave novogodišnjih praznika u Japanu je opet nešto čega nema kod nas, a to je da nema pritiska.

- Dok sam živeo u Srbiji, oko

Želje za dug život

- Nova godina u Japanu počinje 1. aprila. Što je, donekle, i logično - japanski kalendar tradicionalno smatra proleće za period novih početaka, jer se tad priroda budi. Školska godina počinje takođe 1. aprila, prvi april je i prvi radni dan za sve svršene studente koji su primljeni na posao tokom prethodne godine, a za mnoge kompanije to je prvi dan nove fiskalne godine - ispričao nam je Miroslav i dodao da proslava Nove godine nije zabranjena, ali i da se ne slavi na način na koji smo navikli u većem delu sveta. U Japanu se stvari sporo menjaju i mnogo se drži do tradicije.

- Proslava smene kalendarskih godina u Japanu počinje u 12. veku, i većina običaja se nije mnogo promenila od tada. Ali, za Japance, i decembar je mesec raznih dešavanja, na primer Bonenkai, što je, u nedostatku boljeg termina, „žurka za pred kraj godine“. Na Bonenkai se ide samo po pozivu, jer je to zabava koju firme ili univerziteti organizuju za svoje članove - objasnio nam je Miroslav.

Osloboditi se tereta

Period od polovine decembra sve do trećeg januara se naziva Oshogatsu, i to je zapravo japanska verzija novogodišnjih praznika.

- Sve počinje velikim spremanjem 13. decembra, koje se zove Osođi, i cilj toga je osloboditi se svega što može da ima negativni duhovni teret u novoj godini, baca se sve što je pohabano, iznošeno, pokvareno. Zanimljivo je da ovaj običaj nema veze samo sa domom. Zaposleni čiste svoje firme, deca i nastavnici škole, a svi zajedno svoj komšiluk - kaže Miroslav i dodaje da je najverovatnije poreklo ovog običaja u verovanju da čišćenje okoline takođe čisti duh i priprema ga za nove početke.

Zahvalnice-čestitke zatrpavaju poštu

Po završetku čišćenja, počinje pisanje novogodišnjih čestitki. Ove čestitke, koje bismo mogli nazvati i razglednicama zbog njihovog izgleda, zovu se Nengađo.

- Od svih se očekuje da pošalju poruku svojim prijateljima, kolegama, poslovnim partnerima, rođacima i daljoj porodici u kojoj im zahvaljuju na svemu dobrom u prethodnoj godini i žele im sve najbolje u nastupajućoj. Ovaj običaj je danas donekle zastareo, međutim, i dalje toliko veliki broj ljudi šalje Nengađo da japanska pošta nudi količinski popust svake godine, i obično zapošljava između 50.000 i 75.000 privremenih poštara, da bi sve čestitke bile podeljene prvog januara. Starije generacije obično imaju posebne sveske u koje zapisuju adrese baš u tu svrhu - priča nam Miroslav i dodaje da imaju i nešto nalik našim jelkama.

- Kako se približava kraj stare godine, ljudi kače Oshogatsu kazari ili novogodišnje vence od borovih iglica, bambusa i slame, na vrata. To je simbol da su božanstva koja za Novu godinu obilaze narod dobrodošla u njihov dom.

Simbol dugog života

Na kraju, 31. decembra (koji se zove Omisoka), svi konačno mogu da se opuste i uživaju u rezancima od heljde koji se zovu Tošikoši soba.

- Oni su posebno dugi, jer se smatra da dugački rezanci simbolizuju dug život. Tošikoši soba rezanci su toliko popularni da većina restorana, čak i restorana brze hrane, počinje da služi rezance gostima oko 11 uveče - kaže Miroslav i dodaje da je poseban doživljaj kada tik pred ponoć, iz svih budističkih hramova širom zemlje počinje zvonjava.

- Budisti smatraju da ljudi imaju 108 ovozemaljskih želja, i svaki udarac u zvono predstavlja pročišćenje svakoga ko to zvono čuje bar od jedne od njih, kako bi u novu godinu ušli bez duhovnog tereta. Ovaj ritual se naziva Đojanokane. Posle svih 108 udaraca, nova godina i zvanično počinje. Oni koji su u tom trenutku u hramu, obično polaze ka nekom od vidikovaca da dočekaju zoru. Običaj pozdravljanja prve zore u novoj godini se naziva Hatsuhinode, a prva poseta hramu Hatsumode.

BONUS VIDEO