Spada među najvažnije ličnosti koje je srpski narod u toku svoje prošlosti, kao što su Nemanja, Karađorđe, Miloš, Dušan, Njegoš, Vuk Karadžić, Garašanin i mnogi drugi.

Sve pomenute ličnosti, a Sveti sava pre svih, ostavili su nam za sobom dela trajne vrednosti, kojima smo se, ne samo ponosili i ponosimo, već na njima zidali, izgrađivali i usavršavali našu duhovnu i materijalnu kulturu i politički život.

Naš poznati naučnik s pravom kaže je on „najveći čovek srednjega veka u
celoj istoriji Srba i Jugoslovena“.

Na svim poljima na kojima je delovao, bio je veličanstven. Ne može se reći gde je veći i sposobniji, da li kao teolog, književnik, prosvetitelj, narodni učitelj, da li kao organizator, besednik ili duhovni pastir. Na svim ovim poljima on je zaorao najdublju brazdu srpskog napretka. Ceo život posvetio je veri i naciji. Dao je nov pravac srpskom verskom, kulurnom i političkom životu i na taj način ostvario „jedan nov životni oblik svoga naroda“.

Utemeljivač srpske crkve

Sveti Sava je Srbiju učinio zemljom evropske i mediteranske civilizacije. Naročiti značaj imalo je Savino staranje o pravoslavnosti Crkve i naroda u strogo vizantisjkom duhu. Monaštvo je usmereno svetogorskim putem. Staranje o monaštvu pokazuje se kao jedna od glavnih Savinih preokupacija na putovanjima po Istoku 1229. i 1234. godine.

Sava je u Srbiju došao kao arhiepiskop pun svetlih ideala o svome pozivu, prvo je obavestio Stevana. Nakon toga, otišao je u Studenicu, da se pokloni grobu svoga oca i da mu zahvali za pomoć.

Organizaciju Srpske crkve izveo je odlično u svakom pogledu. Prvo je izvršio podelu zemlje na eparhije, zatim je njih podelio na protopopijate, a njih na crkvene opštine. Najbolje od svojih učenuika postavio je i posvetio za episkope, a najbolje od sveštenika za prototipe.

Veoma je važno reći da je on, koji je bio veran i predan Pravoslavnoj crkvi, radio i na učvršćivanju pravoslavne vere, ostavio netaknutu organizaciju katoličke crkve u Srbiji.

Ono što je Sveti Sava stvorio, ostavilo je dubok trag u našoj istoriji.

Evo kako je Milovan Vitezović opisao njegov rad:

- Istorija sa njim započinje, digao je školu do svetinje, sve nam je

Tropar

- Bio si nastavnik, prvoprestonik i učitelj puta koji vodi u život. Kada si došao Svetitelju Savo, najpre si svoje otačastvo prosvetio i preporodivši ga Duhom Svetim, kao drveta maslinova, zasadio si u duhovnom raju sveosveštana svoja čeda. Zbog toga, kao ravnog apostolima i svetiteljima, poštujući te molimo: Moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost.

Molitva

- Veliki ukrase među Svetiteljima, Bogomudri oče Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajući i vapejmo ti: ne ostavi decu svoju, oče, nego svagda budi sa nama, kao što si obećao, da te i mi o dužnosti slavimo, da te veličamo, da proslavljamo veličinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, kličući i govoreći: tebe veličamo Svetitelju, tebe slavimo, Svetilniče, tebi se klanjamo, oče Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj. Amin.

BONUS VIDEO