U prethodne tri godine su nam katastrofalne nepogode, pandemija i inflacija koja se sa svetskog nivoa prelila na našu državu, iz korena promenile život. Ali, ako je suditi po podacima Narodne banke Srbije, to nije poremetilo srpsko tržište osiguranja. U prethodnoj deceniji povećani su kapital i ukupna imovina društava za osiguranje, tehničke rezerve su utrostručene, a ukupna premija zabeležila značajan skok. Ono što je za građane najvažnije je da je industrija osiguranja stabilna, da nema zastoja u isplati šteta, niti će ih biti. To, kako kaže generalni sekretar

Duško Jovanović, svedoči da je poraslo poverenje građana u proizvode osiguranja.

Tržište osiguranja pokazalo je otpornost na sistemske rizike. Kreiran je održivi sistem osiguranja u čijem središtu je korisnik usluge osiguranja. Drugo, poslovnopravni ambijent podstiče osiguravače da ponude proizvode osiguranja koji odgovaraju potrebama korisnika. I treće, ne može se zanemariti permanentna nadzorna i regulatorna aktivnost Narodne banke Srbije.

Predstavnici industrije osiguranja stalno ističu da rezultati mogu da budu bolјi. Na koji način?

Treba razbiti nekoliko zabluda o osiguranju. Pre svega, osiguranje nije trošak, nego investicija. Kupovinom polise investirate u ličnu sigurnost, sigurnost porodice ili zaposlenih, odnosno u vašu imovinu ili imovinu firme. Osiguranju treba verovati jer građanima vraća oko 60% prikuplјene premije kroz isplatu šteta. Takođe, industrija osiguranja do detalјa je uređena zakonima i NBS vrši stalni nadzor nad osiguravačima. Novac građana ne može da nestane preko noći - poručuje Jovanović.

Jovanović naglašava i da je za osiguranje uvek pravo vreme, posebno u kriznim godinama kakvih je nekoliko prethodnih.

Jedna od glavnih tema na panelu o osiguranju na Kopaonik biznis forumu biće mogućnost da se zaštitimo od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda. Podsetiću da su nam prošlog leta superćelijske oluje nanele štetu od nekoliko stotina miliona evra i da je hiljade ljudi ostalo bez krova nad glavom. 

Ima li rešenja za takve štete?

Sistemsko rešenje ne postoji. Mi u Udruženju smatramo da je polisa osiguranja od katastrofalnih rizika koja bi bila obavezna jedino pravo rešenje. Tom polisom bile bi pokrivene štete od razornih oluja, poplava, zemljotresa ili drugih katastrofa. Ako bi svi morali da je kupe, cena bi bila niža i prihvatljiva građanima.

Ko bi imao korist od te polise?

Građani, jer bi rešili problem osiguranja imovine, i država, čiji budžet bi bio rasterećen jer ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Deo prikuplјenih sredstava osiguravači bi vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte što znači dodatnu korist za građane i državu. Ovde govorimo o javno-privatnom partnerstvu države, osiguravača i reosiguravača jer nijedna strana ne može sama da podnese tako velike troškove. Uloga države bila bi da obezbedi jedinstvene kriterijume za tarife i za procene šteta, dok iza reosiguravača stoji ogroman kapital i mogućnost diversifikacije rizika.

nanose ogromnu štetu građanima i postavlja se pitanje da li je i ko odgovoran za tu štetu. Dešavalo se da građani pretrpe štetu, jer im je oluja odnela krov sa kuće, ali je taj krov istovremeno napravio štetu trećim licima u smislu da je oštetio njihovu kuću ili nekoga povredio. Kako kaže Jovanović, to je viša sila, a pitanje naknada šteta moraće da utvrđuju sudovi dok se ne pronađe sistemsko rešenje.

Kada je reč o inflaciji, generalni sekretar UOS kaže da su osiguravači apsorbovali inflatorne udare time što su smanjili profit i da građani to uglavnom nisu osetili kroz cene polisa.

Vodilo se računa o socijalnoj komponenti i ograničenim budžetima građana, a značajan faktor predstavljaju i dugoročni ugovori, u kojima su se osiguravači obavezali na poštovanje i očuvanje ugovorenih elemenata ugovora o osiguranju, što uključuje i visinu premije. Ipak, inflatorni pritisci su prisutni i dalje i potrebna su dugoročna rešenja - kaže Jovanović.

Na panelu o osiguranju govoriće se i o uticaju pandemije na životno osiguranje i novim proizvodima u osiguranju.

BONUS VIDEO