Protojerej-stavrofor Rastko Maksimović rekao je novinarima da je na ovaj način odata zahvalnost Gostiću i svim junacima poginulim u Odbrambeno-otadzbinskom ratu jer su dali ono najvrednije što su imali za Republiku Srpsku.

"Treba da se sećamo svih žrtava. Neka Spomenko bude simbol sve te dece i svih drugih koji su poginuli ne samo u proteklom Odbrambeno-otadzbinskom ratu", rekao je Maksimović novinarima, prenosi SRNA.

Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta. Na početku rata, tačnije u aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane takozvane Armije Republike Bosne i Hercegovine.

- Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je Spomenko kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

Imao je 15 godina kada je dao život za Republiku Srpsku, a zauvek će se pamtiti njegove reči upućene saborcima uz koje je dočekao poslednje trenutke svog kratkog života. Na pitanje šta ima da im poruči hrabri dečak je rekao:

- Da se drže hrabro, da ne beže od linije, da se bore kako treba - kazao je heroj Spomenko.