U zavisnosti od kalendara, Uskrs kod katolika i pravoslavaca pada u različito vreme, jer je Uskrs pokretan praznik. Kod katolika se za datum uzima prva nedelja posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevice i praznuje se u periodu od 22. marta do 25. aprila svake godine, a ove godine pada 31. marta.

Za razliku od pravoslavaca, kod katolika je zastupljenije proslavljanje Uskrsa prvenstveno kao simbola dolaska proleća. Ovo godišnje doba na svojevrstan način nosi simboliku novih nadanja i stvaranja. Vaskršnji običaji u katoličanstvu počinju već tzv. Pepelnicom, odnosno na početku posta. Post zapravo povezuje simbolično zimu i proleće.

Nedelju dana pre Uskrsa obeležava se Cvetna nedelja, kada je Isus Hrist ušao sa svojim učenicima u Nazaret, a narod ga je pozdravljao palminim i maslinovim grančicama. U okviru Velike nedelje hrišćani se na Veliki četvrtak podsećaju Isusove poslednje večere, njegovog zarobljavanja na Maslinovoj gori i početka mučenja. Veliki četvrtak se još zove i „zeleni četvrtak“ pošto vernici, u nadi za dobar rod i zbog posta, spremaju za ručak nešto zeleno, uobičajeno spanać.

Veliki petak je dan Isusovog razapinjanja na krst, dan žalosti. Na taj dan se strogo posti, samo se tri puta jede, a samo jednom do sitosti. U crkvama oltar je bez svećnjaka, cveća, unosi se krst prekriven belim čaršavom koji se zatim skida, što simbolizuje Isusovo lišavanje odeće pre razapinjanja na krst. Vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Dolaze u crkvu kako bi razmišljali o Isusovoj žrtvi, a preko obreda dožive liturgiju reči, klanjaju krstu i pričešćuju. U toku mise obavezno se čita ili peva Pasija, zabeleška svetog Jovana o stradanju Isusa.

Narod je smatrao da donosi nesreću ako se na Veliki petak obavljaju poslovi sa životinjama i radi na njivi, nije se palila vatra niti se tkalo, a verovalo se da taj koji se okupa pre zore neće biti bolestan. Na taj dan domaćice po tradiciji farbaju jaja u crveno – boju ljubavi prema Isusu ali i u razne druge, šarene boje.

Velika subota podseća na dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu i po evangeliumu će vaskrsnuti u zoru na vaskršnju nedelju. U crkvama se pali vatra, jer je vatra simbol Isusa i nade, najavljuje Isusovo vasksnuće i naše spasenje od grehova. Tradicija posvećenja upaljene vatre se razvila u obred. Vernici pale svoje sveće sa tog plamena. Taj dan se završava i uskršnji post, za večeru je već dozvoljeno da se služi šunka i barena jaja.

Na

Uskršnji ponedeljak je dan kada momci po običaju idu od vrata do vrata i pesmicama, recitacijom pozdravljaju devojke, a zatim ih na njihovu dozvolu poprskaju, poliju vodom. Veruje se da voda ima moć obnove i očišćenja. Devojke im zauzvrat poklanjaju ofarbana jaja. Za polivanje se po selima i dalje tradicionalno koristi voda sa bunara, dok se po gradovima više koriste mirisne toaletne vode. Ovaj običaj se vezuje za događaj kada su žene Jerusalima obaveštavale narod o Isusovom vaskrsnuću, a vojnici supokušavali da ih ućutkaju polivajući ih vodom.

BONUS VIDEO