Polarna svetlost je posledica eksplozija ili erupcija na Suncu

Meteorolog Ivan Ristić kaže za „

“ da kada se na Suncu desi erupcija ili eksplozija gasa, dolazi do oslobađanja velike količine naelektrisanih čestica koje putuju kroz međuplanetarni prostor brzinom od 1.000 km/s, što znači da kada dođe do ovakvih aktivnosti na Suncu, njene posledice u vidu polarne svetlosti postaju vidljive na Zemlji za oko dva dana.

- Sastav naelektrisanih čestica, koje imaju karakteristike jako provodljive plazme, čini 95 odsto jonizovani vodonik i 4 odsto dvostruko jonizovani helijum. Kada ove naelektrisane čestice sunčevog vetra stignu do Zemljine atmosfere one se sudaraju sa molekulima kiseonika i azota i tako nastaje polarna svetlost različitih boja i oblika. Sunčev vetar je uvek prisutan, ali kada dođe do erupcije na Suncu mnogo je jači

u tom trenutku – objašnjava Ristić.

Jedna od najlepših prirodnih pojava

Polarna svetlost je jedna od najlepših prirodnih pojava u atmosferi. Još se naziva severna ili južna polarna svetlost po mestu gde se javlja, pa otuda i naziv Aurora borealis ukoliko se javlja na severnoj polulopti i Aurora australis ukoliko se javlja na južnoj polulopti.

Prema Ristićevim rečima pojava polarne svetlosti nema veze sa delom dana u kom nastaje, jer postoji i u toku dana, samo što je nije moguće videti zbog dnevne svetlosti. Nastaje kao posledica Sunčeve aktivnosti i promena u elektromagnetnom polju Zemlje.

Veza između polarne svetlosti i elektromagnetnog polja Zemlje

- Pojava većeg broja naelektrisanih čestica u atmosferi dovodi do poremećaja u elektromagnetnom polju Zemlje, odnosno, do pojave magnetnih oluja. To je naročito izraženo u periodima intenzivne aktivnosti Sunca. Poznato je da u vreme ovih magnetnih oluja magnetna igla na kompasu skreće od pravca magnetnog pola za čak 10 stepeni, a tada se i čestina polarne svetlosti povećava, što predstavlja dokaz veze polarne svetlosti i elektromagnetnog polja Zemlje - kaže Ristić.

Polarna svetlost može biti:

plave
zelene
žute
ljubičaste
crvene boje

Može da se javi u različitim oblicima, kao što su

- traka
- zrak
- kruna
- korona
- draperija, za koju se kaže da je najlepši oblik polarne svetlosti, jer izgleda kao zavesa koja treperi i pomera se na vetru

Od čega zavisi boja polarne svetlosti

Boja polarne svetlosti na većim geografskim širinama je najčešće plava ili zelena, a na nižim crvena. To je zbog toga što naelektrisane čestice do nižih geografskih širina putuju duže i sudaraju se sa više atoma kiseonika i azota, a plava i ljubičasta svetlost se više raspršuju i apsorbuju, dok crvena lakše prolazi kroz atmosferu i zato polarna svetlost ima crvenkasti ton u nižim geografskim širinama.

- Iako je pojava polarne svetlosti retka u nižim geografskim širinama, verovatnoća da se ponovo vidi u Srbije će se povećavati kako se približavamo vrhuncu sunčevog jedanaestogodišnjeg solarnog ciklusa, 2025. godine – kaže Ristić.

Navala jona stvara zdravstvene tegobe

Prema njegovim rečima, zbog jake jonizacije usled ove pojave menja se i električnog polje planete Zemlje, i usled navale jona osećamo zdravstvene tegobe kao pred oluju, pred nevreme sa jakom grmljavinom.

Mnogi su tako prethodnih dana imali

, osećali slabost, nesanicu i nestabilan krvni pritisak.

Retka pojava nad Srbijom

- Polarna svetlost se retko vidi kod nas. Da li će se videti i dalje kod nas ili će ostati samo severno zavisi najviše od promena u magnetnom polju Zemlje, od jačine erupcija. Zadnji put je bila 1938., zatim 1958-1959. godine. Trenutno je

oslabila. Interesantno je kod sunčevog vetra da se on inače ubrzava. Kada krene sa Sunca ima manju brzinu, kod nas stiže većom brzinom. Zanimljivo je i da je trebalo čak 100 godina da se dokaže da postoji solarni vetar. Što se tiče boja polarne svetlosti, mi uglavnom vidimo kiseonik – crvenu boju, dok je zelena azot – zaključuje Ristić.

BONUS VIDEO