Učenici

Da stvar bude gora, devetogodišnjaci su druga kojeg su ovako ponizili na kraju gađali jajetom, a ovo surovo

Za ovaj uznemirujući incident, javnost je saznala nakon što je otac dečaka kojeg su vršnjaci maltretirali o incidentu pisao na društvenoj mreži Iks.

„Srednjem sinu u petak ekipa od njih nekoliko iz razreda ukrade duksericu, uvalja je u blato, izgazi i ispiša se po njoj, sakrije je. U subotu na rođendanu deteta iz odeljenja mu saopšte šta su uradili, on je mislio da je zaboravio duks negde napolju. Danas mu vrate tako izgažen i mokraćom natopljen duks uz dodatne uvrede i maltretiranje. Treći razred osnovne škole“, napisao je otac dečaka, i dodao da se incident na ovome nije završio.

„Rešavajući ovu situaciju upravo sam saznao da su danas pokušali da ga ćebuju ovim upišanim duksom, pa kad nisu uspeli, otišli su u obližnju prodavnicu, kupili jedno jaje i gađali ga tim jajetom. Pogodili su ga. Takođe sam saznao da organizovano maltretiranje traje već mesec dana“, napisao je on.

Psiholog

- Kada je reč o nasilju, deca rade ono što im je poznato, ono što mnogo gledaju u svom životu. Agresivnost ne mora nužno da potiče od roditelja, u smislu da su i sama ta deca žrtve nasilja. Dovoljno je da su svakodnevno na ekranima izloženi takvim sadržajima. Ako je dete izloženo takvim sadržajima par sati svakog dana, poruke i lekcije koje odatle dobija postaće jače od onih koje mu šalju roditelji, sa kojima komunikacija obično nije tako intenzivna, obojena emocijama i snažna. Roditelji koji su fizički prisutni, ali leže sa telefonom u ruci zapravo nisu tu - rekla je na početku razgovora za Alo! psihološkinja, i dodala da u ovakvim situacijama roditelji moraju pametno da postupe.

- Vrlo je teško biti u poziciji roditelja deteta koje je napadnuto jer te tuga zbog detetove tuge razdire, strahuješ nad njim, a sa ljutnjom ne znaš šta ćeš kada osećaš da su ti ruke vezane. Ali mnogo je teško i roditeljima dece koja su izvršila nasilje. I oni su tužni zbog svog deteta jer nijedno dete ne maltretira nekoga ako je srećno. Ali pored toga, oni imaju i osećanje stida, krivice jer znaju da su negde mnogo pogrešili i straha za budućnost svog deteta - rekla je naša sagovornica, i dodala da je najvažnije raditi na sprečavanju nasilja.  

- Pošto su u pitanju deca, i dalje treba raditi mnogo na preventivi budućeg nasilja. I roditelji i škola još uvek imaju prilike da pomognu ovoj deci da se osnaže da odbiju pozive da učestvuju u nečemu gde ne žele da budu, da se odupru nasilniku. Kroz razgovore, primere, kroz promišljanje o svom odrastanju i deljenje svojih iskustava iz detinjstva, roditelji mogu da pomognu deci da razumeju kako se drugo dete oseća i da ga osposobe da zna šta da radi s tim.

Reagovali škola i tim za sprečavanje nasilja

Dečakov otac objasnio je da je o incidentu obavestio direktorku i psihologa škole.

„Dužan sam da vam napišem da je škola propisno reagovala, direktorka i psiholog su upoznati, a slučajem će se danas baviti i tim za sprečavanje nasilja. S druge strane, pošto smo normalni ljudi i ovakve stvari pre svega rešavamo razgovorom i dogovorom, stupili smo u kontakt s roditeljima, sešćemo, pričaćemo, naći ćemo rešenje“, napisao je on.

 Deca trpe pritisak vršnjaka

Strah od posledica i kazne za decu su najbolja preventiva da ne čine nasilje.

- Kod male dece još uvek nije toliko razvijeno saosećanje, ne mogu se u potpunosti staviti u tuđe cipele i sagledati bol koji drugome nanose. Nemaju još ni potpuno razvijenu samokontrolu, ni snagu da odole pritisku. Verujem da su u toj grupi dece samo jedno ili dva deteta bila inicijatori, dok su ostali učestvovali iz straha da, odbiju li, ne prođu isto. To se dešava u gotovo svakoj grupi nasilnika. Ali ono što decu i te kako ume da spreči da učine neko zlodelo je strah od posledice, od kazne. Škola mora imati jasne i pravedne sankcije za nasilje i primenjivati ih dosledno. Ne mislim da će te sankcije razviti moral u detetu jer moral se ne razvija tako, ali će ga sprečiti da počini konkretno zlodelo i zaštitiće drugu decu od njega - kaže naša sagovornica.

BONUS VIDEO: