, najčeščća slava kod Srba proslavlja se 19. decembra, a 22. maja slavi se dan kada su mošti ovog svetitelja prenete iz Mire u Bari.

Ovaj svetitelj rodio se u Patari, u Likiji, kao sin jedinac bogatih roditelja. Kad su mu roditelji umrli, svoje bogato nasledstvo razdelio je sirotinji i posvetio se svešteničkom pozivu. Bio je borac za istinu i pravdu, pomagao je bolesnim, sirotim, nemoćnim.

Još za života smatrali su ga svetiteljem.

Svetitelj koji je do duboke starosti upravljao crkvom kao arhiepiskop i pomagao narodu umro je 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Na njegov

dovođeni su bolesni, koji bi se potom izlečili. U 11. veku, kada su Turci osvojili Malu Aziju i grad Mir, prenete su i njegove mošti, a i tom prilikom desila su se mnoga čudesa.

Kako je

krišom, obično noću, darivao sve kojima je pomoć potrebna, iz toga se razvila i legenda o Santa Klausu, Deda Mrazu. Obično se za zimski Nikoljdan deci u čizmu ostavljaju pokloni, dar Svetog Nikole, a negde je taj običaj zadržan i za letnji praznik. Dovoljne su i sitnice koje bi obradovale mališane.

Na ovaj dan ne valja raditi fizičke poslove kao što su pranje veša, čišćenje, kuće... Ceo dan treba da bude posvećen praznovanju svetitelja.

Verovalo se da snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, spasava nasukane lađe i brodove zbog čega je smatran kao „najveća sila na moru“.

BONUS VIDEO