Da bi se odjavile prijavljene epidemije, a prva je prijavljena u Beogradu, trebalo bi da prođe period dvostruke inkubacije, odnosno 36 dana od poslednjeg otkrivenog slučaja.

Mada još traje i čini se da se odužila, primarijus dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, kaže za "

Podsećanja radi, prema poslednjem izveštaju

koji je izdat u ponedeljak, 27. maja, u Srbiji su od početka godine

dijagnostikovane kod 106 osoba, a najviše obolelih je i dalje u Beogradu.

Kako za "Blic" navodi dr Maris, u prestonici je najviše obolelih bilo u februaru, a poslednji slučajevi obolevanja zabeležni su među zaposlenima u Kliničko-bolničkom centru "Zemun", gde je zaraza otkrivena kod 7 zaposlenih, petoro su medicinski a dvoje nemedicinski radnici.

- Četvoro je zaposleno u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo, a troje su iz drugih različitih jedinica u Kliničko-bolničkom centru. Svi su oni imali kontakt sa prvoobolelom osobom. Jedna osoba je trenutno hospitalizovana u bolnici, a prvi, inicijalni slučaj, koji je bio na bolničkom lečenju je posle nekoliko dana otpušten i uspešno se oporavlja. Ostali slučajevi su definisani kao blaži, pa su upućeni na kućno lečenje i u izolaciju - rekla je dr Maris.

Skočilo interesovanje za vakcinu

Na pitanje da li nam se čini ili morbili ove sezone duže traju, dr Maris kaže da nam se čini, i da je prethodna koja se bila 2017. i 2018. godine bila duža i veća.

- Prošla je počela 2017. godine u oktobru i produžila se 2018. godine. Samo u Beogradu je bilo 2.109 dijagnostikovanih slučajeva obolevanja, i 6 preminulih osoba. Sada imamo mnogo manji broj obolelih. Zašto? Bar zbog toga što smo imali tu veliku epidemiju 2017. i 2018. godine, kada je veliki broj osoba preležao to oboljenje i sada ima zaštitu. Takođe, malo je i povećan obuhvat vakcinacijom. I dalje je to daleko ispod 95 odsto, što bi bio zadovoljavajući obuhvat naročito za ovako visoko zarazno kontagiozno oboljenje. To su sve razlozi zašto u ovoj epidemiji imamo manje broje obolelih u odnosu na prethodnu epidemiju - navodi dr Maris.

Kaže da je i sada, u toku ove epidemije poraslo interesovanje za vakcinaciju MMR vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.

Simptomi i klinička slika malih boginja

Posle inkubacije (period od momenta ulaska virusa malih boginja u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba) od 7 do 18 dana, dolazi do:

pojave povišene telesne temperature
sekrecije iz nosa
kašlja
konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci).

Nabrojani simptomi malih boginja traju 2 do 4 dana, posle čega dolazi do:

skoka telesne temperature (preko 40°C)
pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu
ospe se potom šire na trup i ekstremitete

Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe, objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Upravo je to najopasnije, jer osoba širi virus a da toga nije ni svesna!

Koje su komplikacije

Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su:

zapaljenje pluća (pneumonija)
zapaljenje srednjeg uha
dijareja
zapaljenje mozga
gubitak vida

Zapaljenje pluća i mozga mogu da budu smrtonosni

Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60% slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije!

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1.000 obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

BONUS VIDEO