Tokom devedesetih godina prošlog veka, mnogi Srbi su pretrpeli teška

. Mnogi od njih, kao i članovi porodica ubijenih, su se borili da dobiju odštetu od ove države, ali proces dobijanja nadoknade je bio dug i neizvestan.


Jedan od ključnih faktora za za pretrpljene fizičke i psihičke traume jeste pravosnažna osuda mučitelja za ratne zločine nad Srbima. Prema evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", hrvatski sudovi su osudili sedamdesetak vojnika i policajaca za ratne zločine nad Srbima. Oni koji su preživeli mučenja ili porodice ubijenih su dobili ili će dobiti naknadu od države.

Slučaj Đorđa Jovičića

Primer ilustruje težinu koju su pretrpeli mnogi Srbi tokom rata. Jovičić je proveo vreme u pritvoru i logoru, gde je bio izložen fizičkom i psihičkom zlostavljanju. Nakon dugog procesa, dobio je odštetu od oko 20.000 evra za pretrpljene traume.

Težak život u zatvorima i logorima

Svedočenja zlostavljanih osoba otkrivaju strašne detalje o životu u zatvorima i logorima. Zatočeni Srbi su bili podvrgnuti fizičkim i psihičkim zlostavljanjima, mučeni elektrošokovima, tukli drvenim palicama i rukavicama sa zakovicama, a bili su prisiljeni i da pevaju ustaške pesme.

- Mučili su me elektrošokovima i tukli. Jednom me je pijani "zenga" uveo u prostoriju, pretio mi pištoljem, a onda mi stavio cev u usta. Govorio je "sad ću da ti prospem mozak" i onda povukao okidač. Samo je kliknulo - cev je, srećom, bila prazna. Trebalo je to psihički preživeti! Drugi put su me uveli u istu sobu kada je ušao jedan njihov i "zengu" zgrabio za grudi i bacio u stranu, a mene uhvatio za ruku i izveo. Pošto nam nisu davali da jedemo, taj Hrvat mi je noću, krišom, donosio hranu. Na kraju sam razmenjen - otkrio je, između ostalog, ovaj svedok na suđenju.


Porodice žrtava su takođe dobile nadoknadu za gubitak svojih najmilijih. Jedan od primera je slučaj likvidacije trinaestorice pripadnika JNA i TO na mostu na Korani, gde su porodice žrtava dobile oko 860.000 evra odštete.

Dug i neizvestan proces dobijanja nadoknade

zahtevalo je upornost i strpljenje, budući da su mnoge tužbe bile odbijene. Tek nakon osuda krivaca za ratne zločine, poput slučaja Kerestinca, postojala je osnova za obnovu postupka i eventualno dobijanje nadoknade.

- Za dve decenije podneto je na hiljade tužbi protiv Hrvatske, od čega oko 1.000 uz učešće "Veritasa" - kaže za "Novosti" Savo Štrbac iz ovog centra.

- Hrvatska je 1996. i 1999. suspendovala neke odredbe Zakona o obaveznim odnosima, po kojima je država bila obavezna da nadoknadi štetu svojim građanima. Sudovi su bili zatrpani tužbama. Tek 2003. doneli su dva nova akta - Zakon o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija i Zakon o odgovornosti Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata. Najviše tužbi Srbi su podneli već naredne godine, ali su masovno odbijane. Međutim, kada su osuđeni krivci za ratne zločine, kao što je to slučaj sa Kerestincem, bilo je osnova za obnovu postupka.

Hrvatska je suspendovala određene odredbe Zakona o obaveznim odnosima tokom devedesetih godina, ali je tek 2003. donela dva nova akta koja se odnose na odgovornost za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija, kao i odgovornost za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata.


Međutim, i pored zakonodavnog okvira, mnoge tužbe su masovno odbijane, što je predstavljalo dodatnu prepreku za žrtve i njihove porodice u procesu dobijanja nadoknade.

(Novosti)

BONUS VIDEO