, dvadesetogodišnja devojka iz sela Oraovica kod Leskovca, ima jedinstvenu životnu priču koja je izazvala pažnju javnosti. Rođena kao , Ana je odrasla u srpskoj porodici Stojković, koja ju je prihvatila kao svoje dete i pružila joj ljubav i podršku.

Od Kine do Srbije

, a njeni biološki roditelji došli su u Srbiju kako bi započeli biznis. Kako su bili zauzeti poslom, odlučili su da svoju četvoromesečnu bebu daju na čuvanje porodici Stojković. Međutim, Ana je zauvek ostala kod srpskih roditelja, koji su je odgajili kao pravu Srpkinju.

„Sve se dogodilo nekako spontano. Moji biološki roditelji su pre nekoliko godina imali u planu da me dovedu u Beograd, a onda da odemo u Kinu kako bih naučila jezik, ali ja u tom trenutku nisam bila zainteresovana i ostala sam u Srbiji. Ipak sam se navikla na ovaj život i nisam spremna da ga menjam“, bila je jasna ona.

Život u Leskovcu

ističe da je njen život u Leskovcu bio ispunjen ljubavlju i podrškom. Njeni srpski roditelji su je naučili pravim srpskim vrednostima i običajima, a Ana je brzo zavolela srpski jezik i kulturu. Iako je kineski njen maternji jezik, Ana je istakla da je srpski postao njen maternji jezik.

„To je svima čudno i smešno. Meni je srpski kao maternji jezik, iako mi je kineski maternji jezik, ali ga tek učim. Čak je i meni smešno i simpatično. Ali je nekako prirodno da znam srpski pošto sam odrastala u srpskoj porodici“.

Dvostruka porodica

Sa jedne strane, Ana ima biološku porodicu u Kini, sa kojom je u redovnom kontaktu. Sa druge strane, tu je njena srpska porodica Stojković, koja je u potpunosti prihvatila i volela kao svoje dete. Ana ističe da je imati dve porodice, toliko različite, a opet pune ljubavi, za nju posebno iskustvo.

„Svi su me gledali kao da sam Srpkinja. Moja porodica me nije odvajala od braće, bili smo jednaki svi. Mama Slađa se često našali kako je mene više čuvala nego moju braću. Braća me vole, ja sam najmlađa i mezimica, što je i normalno s obzirom da su mnogo stariji od mene. Ja sam u potpunosti prilagođena srpskoj kulturi i ne razlikujem se od drugih, sem po fizičkom izgledu. Ali bez obzira na to, prijatelji me ne odvajaju, za njih sam ja njihova i često se našale i kažu: ‘Ti si naša’, kaže ponosna Ana.

Budućnost i planovi

Upisavši se na Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, Ana je postala omiljena među kolegama i profesorima zbog svoje veštine govorenja srpskog jezika. Iako razmišlja o tome da možda ode u Kinu kako bi usavršila jezik ili upisala master studije, Ana ističe da se nikada ne zna gde će je život odvesti - možda će se vratiti u Srbiju ili krenuti potpuno novim putem.

„Na fakultetu ima dosta stranaca, oni uglavnom ne znaju srpski jezik, zato su mene svi gledali kao i ostale srpske studente jer odlično govorim jezik. Deluje mi da sam i za profesore prijatno iznenađenje jer možemo da se sporazumevamo. A i meni je lakše, nema šta“.

Ana, inače, ima i dve rođene sestre od bioloških roditelja. One žive u Kini i sa njima je često u kontaktu putem društvenih mreža.

„Moje sestre Čin Ćin i Čin Ven su starije od mene, ali se čujemo, posećujemo… Prijaju mi jer mi govore o Kini, tamošnjoj kulturi i običajima…Lepo je imati dve porodice, toliko različite, a opet pune ljubavi“, kaže naša sagovornica.

BONUS VIDEO